Прочитај ми чланак

Велика промена у закону: Држава преузима сав новац од казни

0

У трећем наставку серијала измена Закона о безбедности саобраћаја говоримо о једној великој промени која је, чини се, прошла "испод радара", пишу половни аутомобили.

Наиме, новим предлогом је предвиђена другачија расподела новца од наплаћених казни, која ће директно погодити локалне самоуправе, јер ће остати без великог дела средстава.

Ако овакве измене буду усвојене у скупштини, новац од казни ићи ће директно у буџет, а како ће се трошити, практично ће одлучивати држава.

За оне који можда не знају, садашњим Законом превиђено је да 70% новца од казни за саобраћајне прекршаје иде директно у буџет Републике Србије. Од тог новца 75% иде Министарству унутрашњих послова. Некад је тај новац био на располагању саобраћајној полицији, али је једном од претходних измена омогућено да МУП контролише планирање и трошење за потребе комплетног министарства.

Преосталих 30% новца предвиђено је за локалне самоуправе уз обавезу да половину од тог новца градови и општине троше на поправљање саобраћајне инфраструктре, а другу половину на рад локалног тела за координацију, научно истраживачке радове из области саобраћаја, разне кампање и превентивне акције. Тај новац је наменског карактера, што значи да не сме да се троши у друге сврхе.

Такође, новац не сме да се користи уколико нема локалног тела за координацију послова безбедности саобраћаја. Чак је прописана казна за одговорна лица која би новац трошила ненаменски. Чињеница је, међутим, да је у прошлости било огромних проблема у примени ових одредби.

Тако смо имали примере да су се уместо пројеката за унапређење безбедности саобраћаја куповали клима уређаји и намештај, да су паре трошене на друге програме… Чак се дешавало у неким градовима да и после седам година од усвајања Закона 2009. године нису била формирана локална тела за управљање.

– Ми смо као држава у последњих 14 година могли да се похвалимо да имамо веома добар систем финансирања безбедности саобраћаја, јер је сваки динар наплаћен од несавесних возача намењен улагању у безбедност саобраћаја. Међутим тај заиста добро осмишљен систем, у пракси је показао извесне недостатке. Средства намењена локалној самоуправи неретко су се трошила ненаменски, а значајна средства трошена су и на научно истраживачке радове који нису имали никакву практичну примену и завршили су у фиокама. Због наведених злоупотреба, као и због става Министарства финансија да новац од саобраћајних казни не сме бити наменски опредељен, донета је одлука да се сав новац слива у државни буџет – објашњава за сајт Половни аутомобили Дамир Окановић, директор Српског комитета за безбедност саобраћаја.

По новом предлогу, мења се члан 17 Закона и сада се наводи:

Средства од новчаних казни за прекршаје и привредне преступе предвиђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима припадају буџету Републике Србије.

За финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима опредељују се средства у буџету Републике Србије, на разделу министарства надлежног за унутрашње послове.

За финансирање унапређења безбедности саобраћаја могу се користити и приходи по основу међународних уговора и средства домаћих и страних правних и физичких лица, кроз донације, поклоне, прилоге и друге видове помоћи, као и други извори, у складу са законом.

У наредном члану прецизира се:

Распоред и коришћење средстава за финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима врши се у складу са актом, који за сваку календарску годину доноси Влада, на предлог министра надлежног за унутрашње послове.

Саставни део акта из става 1. овог члана је Национални годишњи програм унапређења безбедности саобраћаја на путевима, који садржи циљеве, мере и активности у оквиру кључних области рада, начин реализације, рокове, финансијска средства и одговорне субјекте.

Националним годишњим програмом унапређења безбедности саобраћаја морају бити обухваћене следеће кључне области рада:

1) унапређење саобраћајне инфраструктуре са становишта унапређења безбедности саобраћаја на путевима;

2) рад Тела за координацију;

3) унапређење саобраћајног васпитања и образовања;

4) превентивно-промотивне активности из области безбедности саобраћаја на путевима;

5) научно-истраживачки рад у области безбедности саобраћаја;

6) опремање јединица саобраћајне полиције и других органа надлежних за послове безбедности саобраћаја.

Националним годишњим програмом унапређења безбедности саобраћаја могу бити обухваћене и друге активности из области безбедности саобраћаја на путевима.

Дакле, без сумње се може закључити да ће градови и општине, ако овај предлог буде изгласан у Парламенту, остати без десетина милиона динара. Саговорник портала Половни аутомобили из Министарства унутрашњих послова појашњава да је оваква промена била неминовна из два разлога.

– Прво, морали смо да мењамо начин расподеле новцем од казни, јер је тренутни систем постао неодржив због измене прописа о буџетском систему. Друга јако важна ствар, показало се током година да је овакав систем неефикасан. И даље се дешава да поједине јединице локалне самоуправе не спроводе програме и да враћају новац у буџет. Важно је на крају да нагласимо, да не намеравамо да оставимо градове и општине без новца од казни. Само ћемо променити начин на који ћемо их додељивати, што значи да ће општине и градови конкурисати за средства са израђеним пројектом – закључује наш саговорник.

Са друге стране, постоје и мишљења да овакво решење није добро.

– Закон одређује да ће у буџету, на разделу МУП бити опредељена средства за финансирање унапређења безбедности саобраћаја, али закон не одређује висину тих средстава. То није добро решење, јер је финансирање система безбедности саобраћаја потпуно неизвесно. Влада може одлучити да висина средстава буде свега 1 милион евра, а може и 10, а може и 200, што ће свакако зависити од тренутних политичких и финансијских прилика у држави. Тренутно се од новчаних казни наплати око 100 милиона евра годишње, а ако Скупштина подржи предлог да су средства унапред неопредељена, биће то значајан корак уназад. Законом би требало дефинисати доњи праг, тако да нпр. висина средстава буде најмање 50% од укупно наплаћених саобраћајних – закључује Окановић.

Колико ће се ова промена одразити на безбедност саобраћаја „на локалу“ остаје да се види. Такође, стиче се утисак да је овим изменама значајно смањена улога у систему Агенције за безбедност саобраћаја, која је имала водећу улогу у пружању помоћи локалним самоуправама да квалитетније спроводе програме и да располажу новцем од казни.