Прочитај ми чланак

Већини је промакло да је у Александровцу одржан историјски скуп…

0

Скуп подршке студентима одржан је у петак у Александровцу. На скупу је било и старих и младих. Људи су плакали, поздрављали једни друге и узвикивали: „Браво, децо“.

У петак (3. децембра) одржан је скуп подршке студентима у Жупи. Овај протест организовали су студенти, средњошколци и просветни радници. Политичке партије са својим обележјима нису биле позване, али је био позван свако у својству грађанина. Почео је у 11 сати у центру Александровца, код фонтане вина – једног од симбола града. Протести у Жупи су права реткост. Јединог скупа, у скоријој прошлости, ког се млади сећају био је због изградње каменолома на Рађевици, пише Време.

На протесту у петак било је деце, родитеља, средњошколаца, студената, професора, оних који су силом прилика отпутовали у иностранство, а за празнике дошли у свој град. Било је и пензионера. Студентима су махали радници Поште Србије, поздрављали су их и други људи из својих радњи који због посла нису могли да дођу.

„Морамо децу да подржимо“, рекао је један пензионер. Од пролазника више пута чула се порука: „Алал вам вера, децо!“.

На скупу су се обратили студенти Павле Гашић и Вук Џамић, професорка у Средњој школи „Свети Трифун“ Нина Пејић и гимназијалац Душан Савовић. Током обраћања људи су плакали и емоција је било прегршт, а на транспарентима је писало: „Лепо је остати у својој чаршији“; „Будућност није на продају“; „Жупа је уз младе“.

Деца са својим родитељима носила су транспаренте са натписом: „Кад порастем бићу студент“.

Студент Павле Гашић, који је прочитао захтеве студената, за „Време“ је рекао да грађани у Александровцу делом јесу уплашени, јер је мала средина и „свако свакога зна“. „Наша идеја је била да дамо другу страну приче. Не приморавамо никога да нас подржи, само желимо да информације дођу до свих људи.“

„Драга децо, мислите својом главом“

Професорка Нина Пејић говор је почела наколоном према жупској омладини, а свој говор почела стиховима Десанке Максимовић:

А сад је дошао велики тренутак

о коме човечанство давно сања:

кад ученик треба учитеља да води.

Пустите ме да седнем тамо у кутак

и причајте ви мени сад о слободи…

„Верујте ми имам трему пред вама“, наставила је професорка Пејић. „Ви сте показали нешто што нико до сада од нас није могао и није знао. Када сам размишљала шта ћу вам рећи, прва реч која ми је пала на памет је праскозорје. Најлепша српска реч… Ви сте децо праскозорје Србије! Ви сте праскозорје света! Ви сте прасак зоре који долази после поноћи, која буди нови дан, која даје будућност и зато сам уз вас и зато вам верујем!“, поручила је професорка.

Додала је да је њен највећи утисак тишина на Славији 22. децембра, а онда је рекла: „Тај пламен који сте тамо запалили, а лако је то урадити у Београду у милионском граду, то сте урадили и у Александровцу.“

„Свако моје предавање завршавало се реченицом: ’Драга децо, мислите својом главом’“, закључила је професорка Пејић.

„Ћутати напољу је корисније од причања унутра“

„Напокон смо ми из Александровца престали да будемо бунтовници у својим становима и кућама и изашли смо да кажемо шта имамо“, обратио се гимназијалац Душан Савовић.

„Свако од нас у породици или комшилуку има неко дете, да ли желите да их видите овде за 20 година или желите да свако ко је млад, перспективан, паметан оде одавде? Када смо били мали то нисмо ни примећивали. Сада, када нам фале наши пријатељи, који су већ отишли одавде, почело је лично да нас погађа. Шта нам онда остаје? Остају нам људи који након 15 жртава не осећају ни мало савести да признају кривицу. Када је већ тако, ми морамо да будемо њихова савест“.

На крају говора рекао је: „Ћутати напољу је корисније од причања унутра.“

Обраћање је завршио студент Вук Џамић стиховима Мирослава Буце Мирковића: „Жупа је увек рађала сунце, носила нови дан“.

Након обраћања грађани су кренули ка блокади раскрснице где су одали почаст жртвама трагедије у Новом Саду. Била је блокирана раскрсница улице 29. Новембар и Виноградарске улице, а то је главна раскрсница у граду.

Душан Ђукић, суграђанин каже за „Време“ да је од суштинског значаја то што су се млади пробудили. „Мала смо средина, привредно доста неразвијена и мислим да је ово порука свима нама да имамо живот у својим рукама.“