Прочитај ми чланакФакултети Београдског универзитета настављају са блокадама. Они од којих је све кренуло - Факултет драмских уметности, не одустају од својих захтева, а очекују да из дана у дан број њихових колега који то подржавају буде све већи. А шта мисле професори?
Професор Факултета драмских уметности Иван Меденица мисли да су захтеви студената ФДУ били оправдани.
„Због батињања које се десило приликом одавања поште невино настрадалима у Новом Саду, а онда наравно, оно што треба истаћи, да су захтеви били, не само оправдани, него и врло рационални. Јесу политички, али нису политикантски. Тражи се одговорност за, пре свега, то што се десило на Булевару уметности, а то је батињање студената, а и одговорност других који су везани за случај у Новом Саду“, каже он.
Професор Хемијског факултета Бранимир Јованчићевић сматра да је „важно да се коначно пробудила та жеља младих и потреба да покажу своје незадовољство стањем у друштву“.
„Ово у Новом Саду је само каписла, разлога за тако нешто је било и раније. Ми смо чекали да се ово деси, то се коначно дешава. Не могу да кажем да на неки начин осећам задовољство што су студенти кренули, али је незадовољство повод и разлог што су све то кренули, а он је више него тужан“, каже.
Очекује да ће то постајати „све бројније, јаче и интензивније“.
„Мислим да ће у данима испред нас, па можда и месецима, то морати да да неки резултат“, истиче Јованчићевић.
Меденица каже да је, у случају ФДУ, подршка „унисона и формална“.
„У смислу да је једно од два највиша тела факултета Научно уметничко наставно веће дало једногласну подршку студентима, нема дилеме да студенти имају подршку и наставног и ненаставног особља. За разлику од Филозофског факултета у Новом Саду, ми можемо нормално да функционишемо, осим одржавања наставе, јер је то суштина блокаде. Имају апсолутно јединствену подршку. Занимљива ствар, за понедељак је најављен неформални сусрет са наставницима и ненаставним особљем, да поставимо питање, ако су се јавиле недоумице, да нам одговоре на сва наша питања“, каже Меденица.
Јованчићевић истиче да су њихова два факултета (Хемијски и ФДУ) доста слична.
„Сви наши наставници на Хемијском подржавају студенте, имали смо састанак шефова катедри непосредно после почетка протеста, био сам задовољан, сви шефови катедри чврсто стоје иза блокаде, протеста студената“, каже Јованчићевић.
Мишљења је да ће се у данима који следе „овом протесту придружити сви факултети“.
„То је питање дана. Из различитих разлога то иде раквим темпом. Врло је важна интеракција између студената и наставника“, каже он.
Професор Филозофског факултета у Новом Саду Владимир Михић каже да су они „мало специфичнији факултет“.
„Јер смо у сталној тензији још од краја марта и оне прве инструисане окупације факултета, касније у вези са изборима за студентски парламент и пребијањем студената. Наша управа је релативно нова и чини ми се да су мало изненађени одговорном студената, одговором на оно што је у првом тренутку рекла – да ће се настава наставити онлајн, највећи број студената је одбио то. Ја сам оптимиста да ће студенти вечерас успети да дају тај први подстрек за управу да се прикључи“, каже Михић.
Сагласан је са колегама из Београда да је „јако важно да управа факултета стане иза студената“.
„И каже да су им захтеви оправдани, да се настава неће одржавати док год блокада траје. Не бих био превише критичан, мислим да је само питање успорености тих договора, али се искрено надам да ће се наћи решење које је прихватљиво за обе стране, а у ствари не би смеле да постоје две стране, него једна – Филозофски факултет“, каже.
Подсетио је да је и Академија уметности у блокади, те да је управа ПМФ званично дала подршку студентима.
„Рекла је да неће бити наставе, мислим да је то правац у коме треба да иду сви факултети. Једино у Новом Саду је најављена прво блокада ректората, која је била варка, што је довело да се ректорат поново напуни приватним обезбеђењем, мало је другачија ситуација код нас јер тензија неколико месеци траје“, каже.
Лично осећа, додаје Михић, неку врсту туге и разочараности што „Новосадски универзитет одмах након 1. новембра није покренуо ову причу као управа факултета“.
„Него смо, на срећу, сачекали студенте да нас освесте. Верујем да ће на другим факултетима студенти бити ти који ће покренути причу. Професор Бакић је јуче рекао нешто што је моје осећање ових дана, након неколико година апсолутног песимизма, чак и дефетизма, делује да постоји трачак наде који није тако мали, да је ово иницијална каписла за промену система. Жалосно је што смо дошли до тога да овако нешто буде иницијална каписла, чини ми се да смо прелако прешли преко неких других знакова упозорења“, каже Михић.
Јованчићевић каже да се „не може рећи да је управа БУ била сувише храбра и носилац прогресивних идеја у периоду иза нас“.
„Али не можемо да будемо превише строги, у поређењу са руководством у Новом Саду, наше је прогресивније. Ректорат нам не смета, не опструира ове блокаде, а како ће се поставити у наредних неколико дана или месеци, то ћемо да видимо. И када је био закон о страним факултетима, ректор се огласио, истина, тек четврти, пети дан, али се ипак огласио. Што значи да је обазривији, води рачуна како ће се све дешавати, верујемо да ће у датом тренутку експлицитно стати иза овог протеста. Постоји ниво обазривости, али сам оптимиста и када је њихова активност у питању“, каже Јованчићевић.
Меденица сматра да је ово „један од најозбиљнијих студентских протеста који ми имамо уназад деценијама“.
„То даје осећај оптимизма. Ја у почетку нисам био претерани оптимиста, већ смо дуго у неким борбама за нормалније друштво, али ми се чини да не можемо да занемаримо чињеницу да блокада доноси резултате“, каже Меденица.
Јованчићевић објашњава да „ланчана реакција почиње, траје и онда се завршава“.
„И у хемији се завршава позитивним резултатом, очекујем да ће тако бити и у нашим друштвеним дешавањима. Очекујем, желим, сматрам да је неопходно да професори не наступају више појединачно, него и официјелно, да се организујемо, да дамо тај официјелни вид подршке, а не само појединачни студентима, а онда пренесемо и на све друге делове друштва, јер 12 година живимо у аутократији Александра Вучића, крајње је време да са тим престанемо“, каже Јованчићевић.
