Прочитај ми чланак

УЗНЕМИРИЛА ВУЧИЋА Шест месеци казне због твита

0

Александра Јанковић Аранитовић из Шапца осуђена је у јануару 2020. на шест месеци условног затвора, због наводних претњи председнику Србије Александру Вучићу.

Она је у јулу прошле године на Твитеру „вређала његову децу“, због чега је Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал покренуло поступак пред Вишим судом у Београду. На дан када је пресуда донета Јанковић Аранитовић је пуштена на слободу, јер је све време трајања поступка, односно шест месеци, била у Окружном затвору у Београду. Александар Оленик, адвокат Јанковић Аранитовић, поднео је Апелационом суду у Београду жалбу на ову пресуду.

FOTO: Facebook

Како пише ЦИНС, судија Јелена Шкулић је у пресуди протумачила да је садржина твита таква да би „свакако деловала узнемиравајуће и имала карактер специфичне претње за свакога коме је упућена“.

С обзиром на то да се у твиту помињу деца Александра Вучића, судија је сматрала да то „по природи ствари, неминовно погађа сваког родитеља и то теже од било чега другог”. Она је закључила и да је Вучић морао бити упознат са твитом јер је он остављен на његовом званичном налогу који он, по логици ствари, користи за твитовање и праћење реакција других људи.Међутим, у пресуди се нигде не наводи да је сам председник Вучић дао изјаву да се због твита осећао угроженим.

Адвокатица Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) Милена Васић истиче за ЦИНС да је за постојање кривичног дела угрожавање сигурности потребно да се установи осећај угрожености.

– Без исказа оштећеног није могуће утврдити да ли је дошло до угрожавања сигурности. То потврђује и наша судска пракса – каже Васић.Она је мишљења и да упућена претња мора бити озбиљна и остварива.

– Упитно је да ли, уколико вам жена каже да ће вас „набити“ на мушки полни орган, ово можемо сматрати реалном и остваривом претњом. Из овако постављеног чињеничног стања, сматрам да је спорни твит више представљао увреду, него угрожавање сигурности – оценила је Васић за ЦИНС.

О овом случају ЦИНС је писао и раније, када је открио да су вештаци на суду утврдили опасност да оптужена почини тежа кривична дела, због чега би требало да се лечи у надлежној здравственој установи. Ипак, том приликом они нису анализирали комплетну медицинску документацију.

Након тога је суд допустио допунско вештачење па је и закључак био другачији – опасност од тежег кривичног дела не постоји и Јанковић Аранитовић може да се лечи на слободи.