Прочитај ми чланакНишта нисам сакрио, ништа слагао, ништа нисам украо, само сам желео да истина о пословању Крушика изађе на видело, каже за БИРН Александар Обрадовић који је после притиска јавности пуштен из затвора и враћен у кућни притвор у Ваљево.
“Тачно је, све сам рекао тужиоцу. Немам шта да кријем. Ништа нисам сакрио, ништа слагао, ништа нисам украо. Само сам желео да истина о пословању Крушика изађе на видело“, каже Обрадовић за БИРН, у свом првом интервјуу по изласку из Централног затвора.
Обрадовић је 18. септембра 2019. године ухапшен на свом радном месту у фабрици наменске индустрије у Ваљеву под сумњом да је починио кривично дело одавање пословне тајне, јер је новинарима доставио документацију из које се види да је фирма ГИМ коју је заступао отац министра полиције Бранко Стефановић, по повлашћеним ценама куповала наоружање из Крушика.
Јавност три недеље није била обавештена да је Обрадовић ухапшен, све док недељник НИН 10. октобра 2019. године није објавио прву незваничну информацију након које је БИРН објавио детаље о случају.
Иако Александар Обрадовић признаје шта је радио, он каже да није починио било какво кривично дело.
“Ништа нисам слагао нити фалсификовао. Ово су чињенице – и то само део чињеница – о пословању Крушика. Тврдим да је у питању систематско исисавање новца од стране државе из ове фирме. Мене су занимала само документа која се тичу корупције“, каже Обрадовић.
Присећа се како је изгледала та среда 18. септембра када је у пола три поподне десетак полицајаца дошло да га ухапси.
“Дошли су на моје радно место, то су били људи из БИА, нека екипа која је не знам шта очекивала. Мислили су да ја радим за неку службу, да ја узимам новац. Први пут имам контакт са полицијом, први пут имам то искуство, то је био тај почетни шок“, објашњава наш саговорник.
Припадници БИА су у првих 15-20 минута био мало грубљи, док га нису преузели надлежни из Тужилаштва за високотехнолошки криминал.
“То су све млади људи. Преузели су ме и са њима сам био све док ме нису одвели у станицу полиције у улици 29. новембра у Београду. Стварно не могу да кажем ни једну лошу реч за те људе“.
Каже да не може да се пожали ни на командире у Централном затвору и полицију уопште.
“Што се тиче полиције био бих нечовек када бих рекао било шта лоше. Осим те почетне демонстрације силе – два џипа, два аудија, четири аутомобила, можда је то било претерано. Ко зна шта су они очекивали у том тренутку“.
Захвалност новинарима
Обрадовић је у понедељак 14. октобра пребачен из Централног затвора у свој стан у Ваљеву у ком ће бити у кућном притвору до истека законског рока од 30 дана који истиче у петак 18. октобра.
Каже да се добро осећа и да покушава да се обавести о свему што су медији писали док је био у затвору.
“Појма нисам имао шта се дешавало ван решетака претходних дана. У затвору имате шест државних ТВ канала, када их гледате имате утисак да је у земљи стање као у Швајцарској, да је све у реду, да се у земљи Србији ништа не догађа. Појма нисам имао каква је ситуација у вези са мном у последња два-три дана“.
Захвалио се свим новинарима, посебно новинарима НИН-а, БИРН-а и Н1, али и свим људима због подршке коју је добио.
Још много тога би ваљало испричати
Обрадовић каже да је то што је испливало, само једно поглавље о збивањима у Крушику, а има још много тога што би ваљало испричати.
“Тврдим да не постоји начин да се иједна фирма, а овде се сад говори о ГИМ-у, одбрани. Они сад покушавају замену теза, али не постоји начин. Ја сам последњих година толико ушао у тематику, економски и математички сам писмен, тако да не постоји начин да они одбране било шта што се тиче повољније цене, покушаја негирања да је било повлашћене цене и слично“, одлучан је Обрадовић.
Он објашњава да постоје калкулације које ради стручна служба, где је тачно утврђено по ставкама колико кошта материјал, радна снага, где је укалкулисан профит.
На основу те калкулације Служба продаје доставља званичну понуду која иде ГИМ-у и осталим фирмама и након тога по тој цени треба да се склопи уговор.
Међутим, склапа се уговор који уопште није из те понуде, него испод цене.
Осим повлашћених купаца, постоје и повлашћени добављачи.
“То је крш неких нових фирми које су дошле, које су ушле у Крушик као добављачи, а потиснули су вишедеценијске добављаче, локалне добављаче…“, прича Обрадовић и додаје једну веома битну ствар.
“Ово што се дешава у Крушику, не дешава се само у Крушику, него се дешава и у осталим фабрикама наменске индустрије. Не знам само да ли ико има храбрости и жеље да то изнесе“.
Систематско исисавање новца из Крушика
Сматра да је Крушик јединствен пример, јер проблеми почињу од доласка Младена Петковића, бившег директора Крушика.
“Од доласка Младена Петковића, страначког војника на чело фабрике, то је систематско исисавање новца, систематско! Ја уопште не знам како Крушик и даље опстаје. И данас Младен Петковић својом невидљивом руком преко људи које је поставио да буду извршни директори, управља Крушиком и то није тајна“, каже Обрадовић који је о том систематском исисавању јавног новца говорио јавном тужиоцу када су га саслушавали.
Пре него што је одлучио да се обрати новинарима, покушавао је да о сумњивим пословима обавести и Надзорни одбор и синдикате, али додаје да није веровао државним органима. На крају је одлучио да о томе обавести БИРН, па КРИК, па Пиштаљку.
“Понављам, мој једини мотив је био да се сазна истина о корупцији и ништа друго“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
