Pročitaj mi članakSvinje, tradicionalni proizvod stočarstva još od 18. veka klizi u bespovratni sunovrat. Za tačno 18 godina broj svinja gotovo je prepolovljen. Uvoz mesa uglavnom nižih klasa kvaliteta je od 2012. do 2023. porastao gotovo šest puta. Dominira svinjsko meso i to iznutrice, potrbušine i slično. Kada se pogleda količina uvezenog mesa, Srbija je u toku 2023. uvezla preko 73.000 tona. Takvo meso ide u prerađevine.
„Крађа беба је злочин против човечности – предлажемо Специјално тужилаштво и Комисију за истину“
Према подацима Републичког завода за статистику, значајно је мањи број говеда и свиња, док се, рецимо, бележи раст оваца и живине. Иначе, Србија знатно мање увози живу стоку и то пре свега свиње и говеда, али зато бележи пораст увоза смрзнутог меса и тај увоз је забележио константно повећање у последње три године. Оно што је овде у овом тренутку проблематично и може се отворити питање јесте да према законима Републике Србије може бити увезено смрзнуто месо до годину дана, док прописи ЕУ кажу да то не може да буде дуже од шест месеци.
Узгајивач свиња Зоран Милићевић из Сабора произвођача агроприведе Србије (СПАС) навео је за Н1 да се годинама боре за временско изједначавање рока меса на шест месеци на увоз меса као што је у Европској унији.
– То ови наши неће да прихвате. Зашто? Јер увозе то месо којем је тамо истекао рок трајања под један, а под два овде је смањен број зато што се драстично увози замрзнуто месо и то је питање из којих све земаља и чиме је храњено. Ми хранимо здравом храном и то је здрав производ. Као што се залажемо да 70 одсто домаћих производа мора да буде у рафовима наших маркета као што је Словачка увела. То код нас није случај. Самим тим ми постајемо зависни од увоза и даље нарушавамо прехрамбену снабдевеност тржишта у нашим маркетима, односно нашег становништва – објашњава Милићевић.
Узгајивач свиња наводи и да је смрзнуто место које је увезено у Србију 2023. године месо са истеклим роком трајања, као и да сумњају у то да и мале кланице узимају то место.
– Свака кланица или продавница сухомеснатих месних прерађевина мора да има 70 одсто дневне светлости да би ви као потрошач видели боју меса. Код нас су углавном затворене те месаре и само су оне црвене лампе уперене да би ви видели боју. Сумњамо да је то одлеђено замрзнуто месо, а то одлеђавање мора да има свој поступак, чега се вероватно они не придржавају и питање каквог је квалитета то месо које сви једемо – истиче.
Милићевић наводи да узгајивачи свиња сваке године смањују клање свиња.
– Верујте, ми немамо коме да продамо наше производе. Од чега да живимо, како да прехранимо своје породице, а овај народ сумњам да зна шта уопште једе – сматра.
Истиче и да су узгајивачи додатно угрожени увозом смрзнутог меса.
– Ако и председник државе каже да треба инвестирати у сточарство, па шта ради министарство? Шта ради са овом аграрном политиком десет година? Они уништавају сточни фонд само да би омогућили увоз смрзнутог меса, стоке, а ми уништавамо своју производњу и тиме доводимо до нарушавања безбедности и државе и прехрамбених производа – оцењује.
Како каже, српски фармери који свиње узгајају на својим фармама инсистирају на умрежавању малих фарми, мини фарми.
– То даје опстанак, а никако велике фарме. И нама је неопходан увоз приплодног материјала, првенствено – закључује.
