Прочитај ми чланак

Ускоро креће попис а држава и медији прете КАЗНАМА! Застрашивање уместо појашњења

0

Права бура подигла се на друштвеним мрежама а она је све јача како се ближи почетак октобра и почетак пописа који је заказан за први дан идућег месеца.

Да ли постоји дискриминација, каква су права грађана, какве су обавезе? На та и на многа друга питања још увек нема одговора но један одговор је познат а он приказује реалност која говори да је у Хрватској прошле године урађен попис грађана на којем су грађани могли самостално да попуњавају упитнике онлине. Дигитализација коју гура Ана Брнабић очигледно није досегнула виши ниво или се овде ипак ради о томе да су пописивачи махом чланови СНС-а који се морају “намирити”.

Било како било, држава и медији свакодневно стављају акценат не на значај пописа већ на казне. Казне, казне, казне уколико неко не учествује у попису или не одговори тачно на нека питања.

Како преносе медији пописивачи ће на прва врата покуцати већ у суботу у 8 сати, а онима који одбију да одговоре на питања или дају нетачне или непотпуне податке прети и казна од 20.000 до 50.000 динара.

Од 1. октобра грађани Србије одговараће на 69 питања. Законска обавеза је да се у попису учествује. У супротном, предвиђене су прекршајне пријаве. Грађани се за попис спремају, али не знају за казне.

Они који не буду код куће када анкетар дође, могу телефоном да договоре термин за попис. На сва питања, мора се одговорити тачно и потпуно. Ко не жели, не мора да одговори на три – о националној припадности, вероисповести и матерњем језику.

“Наш задатак је да пробамо да их мало омекшамо, да им на леп начин приближимо важност и сврху пописа за наш град, за нашу државу и ако ни тада не желе, ми ћемо се чути са инструкторима који ће касније са комисијом поново изаћи на терен и покушати да објасне домаћинству зашто треба да дају своје податке”, каже Марта Миличић, пописивач у Краљеву.

У случају да грађанин и тада одбије да учествује, локална пописна комисија обавестиће Републички завод за статистику. Случај одатле даље иде у Прекршајни суд, а он може да досуди и казну од 20.000 до 50.000 динара.

“Он води тај спор, који на крају се завршава неком казном или онако како пресуду донесе Прекршајни суд. Нама је идеја да мотивишемо грађане, да им објаснимо зашто је попис важан и да добијемо њихове податке, казна је нешто што је крајњи апарат”, указује Петар Коровић из Републичког завода за статистику.

Пописивача који је упоран и ипак захтева одговоре на такозвана етничка питања такође чека казна од 30.000 до 50.000 динара.

У још три случаја предвиђене су казне за њих – ако послове пописа не обављају благовремено и на прописан начин, ако не воде рачуна о тачној обради података и ако не чува тајност свих прикупљених података.