Прочитај ми чланакЗа 20 година, просто речено, неће имати ни ко да нас лечи, ни ко да нас храни
Сваке године у Србији умре 30.000 људи више него што се роди. Али, то није једини проблем. Исто тако сваке године земљу напусти 50.000 грађана, који оду у свет ради школовања или бољег живота.
Thinkstock
Тим темпом, процењују стручњаци, већ за 20 година биће нас тако мало да незапослености неће ни бити, али неће бити ни стручњака да попуне нека врло важна места у држави.
Наиме, док најбољи одлазе, држава наставља да школује непотребна занимања, а она кључна, која нам већ недостају, и даље су у мањку. Тако, рецимо, школујемо 25 врста менаџера, док у пољопривреди, ветерини и производњи хране, које су приоритет државе, имамо око 8,5 одсто дипломаца.
И кад дође до привредног раста – привредника неће бити
Сликовито речено, и да пољопривреду дигнемо на ноге, неће више имати ко да је држи, упозорава за Телеграф.рс проф. др Иван Ивић, један од аутора Стратегије образовања.
– Премало је и оних који дипломирају на програмима природних наука, математике и информатике које су темељ за многе производне делатности. И ту је свега 8,5 одсто дипломираних, што је изузетно мало, посебно када се има на уму и информатика која је од посебног значаја за развој у многим модерним областима. Мало је и оних који дипломирају на свим студијама техничких и производних делатности (само 16,2 одсто), што може бити проблем када буде дошло до привредног опоравка – истиче професор Ивић.
Исто тако, додаје он, штанцујемо лекаре опште праксе, а остајемо без специјалиста. Недостају нам анестезиолози, кардиохирурзи, радиолози, педијатри, а за бригу је и што имамо све мање гинеколога, дечијих хирурга, имунолога, неурохирурга, офтамолога, ортопеда, уролога, инфектолога.
Најпростије речено, за 20 година неће имати ни ко да нас храни, а ни код нас лечи.
Дипломирани студенти, 2011.
Друштвене науке, право, пословање – 16.680
Грађевинарство, техника – 7.725
Уметност – 5.169
Природне науке, математика, информатика – 4.059
Пољопривреда, ветерина – 1.121
Здравство, социјална заштита – 4.055
Факултети мисле само на зараду
С друге стране, да би зарадили, факултети настављају да штанцују популарне, а непотребне кадрове.
– У категорије профила који су вероватно трајно суфицитарни, али се и даље производе дипломе у тим областима, спадају васпитачи, учитељи, економисти. Уписне квоте се не смањују иако већ има суфицита тих кадрова, а број ученика стално опада услед смањења наталитета – истиче професор Ивић.
Као драстичан пример он наводи 2010. годину када је од 40.254 дипломираних, њих 12,77 одсто стекло диплому менаџера, док је у области пољопривреде било свега 1,63 одсто свих дипломираних.
Дакле, ствар је јасна, неке од тих 50.000 морамо мотивисати да остану, а оне које школујемо, морамо школовати за будућност, иначе је нећемо ни имати.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
