Прочитај ми чланакПрошлогодишњи резултати тестирања за полазак у школу показали су да скоро 80 одсто будућих првака има проблема са говором. Док се чека овогодишња статистика, сва је прилика да се број неће смањити, судећи по томе колико су пуне чекаонице за преглед и савет логопеда.
Истраживања показују да се са овим проблемом најчешће сусрећу деца између друге и шесте године живота и да се овај проблем јавља чак три пута чешће код дечака у односу на девојчице.
Логопед Маријана Мирковић из Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију истиче да је број деце која имају проблем у говори и психомоторном развоју у порасту.
– Чињеница је да нам је у порасту број деце у говорно језичком, али и психомоторном развоју, заиста неких последњих можда 20 година, а посебно последњих 10 година. Разлози могу бити различити. Ми живимо у савременом добу када је стил живота доста промењен, када су деца изложена различитим непримереним, непотребним садржајима у раном узрасту – каже Мирковић.
Као што знамо, дете развија говор од рођења и за развој говора потребан је добар утицај и социјалне средине, а пре свега добар наследни односно генетски фактор, предиспозиција. Кажемо да се дете рађа са предиспозицијом да развије говор, често се деси да тај говор не иде својим током, не развија се како би требало.
– Различити су узроци, дешава се да се деца не развијају оптимално што се тиче превасходно храњења, та орофацијална регија, мускулатура није адекватна узрасту, спорије сазрева. Деци се дуго пасира храна, деци се дуго даје лажа, користе дуго цуцлу, нису довољно стимулисана вербално, често врло рано бивају изложена дигиталним садржајима који су такође врло штетни у раном узрасту – каже Мирковић.
Родитељи су преоптерећени савременим начином живота, својим обавезама, не стижу довољно да се посвете деци и почињу много касније него што би требало, од рођења до друге, треће године.
Колико се пацијената јавља?
– Последњих неколико година у Заводу годишње примимо од три до три и по хиљаде, некада и до четири хиљаде нових пацијената. То су најчешће деца узраста од друге до четврте и пете године. Наравно, долазе нам и деца пред полазак у школу – каже Мирковић и додаје:
– У порасту је број деце са успореним психомоторним развојем, са развојним говорно језичким поремећајима, има све више деце која спадају у категорију мешовитих развојних поремећаја и наравно, примећујемо и пораст деце из спектра аутизма. То није само код нас, у целом свету је у питању пораст деце која имају те сметње из спектра аутизма – каже Мирковић.
Како каже, прве знаке да нешто није уреду родитељи могу да примете већ код беба.
– Родитељ прве знаке да нешто није у реду може већ да примети код бебе. Беба која се неадекватно развија то је нека мирна беба или јако плачљива, раздражљива беба, беба која има проблем са храњењем, гутањем, касније са жвакањем, јако касно уводе чврсту храну, дуго пасирају, лење бебе, дакле, или бебе које не реагују адекватно на говор и глас родитеља, бебе које су у слабом фокусу, незаинтересоване за говор средине. Када се родитељ обрати, беба би требало да гледа у њега, да се осмехне – каже Мирковић.
У раном узрасту, од другог до трећег месеца, кад се јавља тај први социјални осмех, родитељ може да примети да ту нешто није у реду. Затим после тога како иде то гукање од трећег, четвртог месеца, затим пети шести брбљање. Прва реч, сматра се да би требало да се ухвати код детета типичног развоја на узрасту око прве године.
То је некако сад последњих година померено, наравно има деце која се развијају типично, која су адекватно стимулисана, али заиста има деце са сметњама у развоју код којих је важно да се што раније крене са стимулативним третманом.
Треба нагласити да током одрастања већина превазиђе овај проблем, тако да тек око један посто одраслих муца или има говорну ману у старијем добу.
