Pročitaj mi članakPrema podacima Globalne alijanse za zagađenje i zdravlje, Srbija se nalazi na prvom mestu u Evropi i devetom u svetu kada se posmatra broj prevremenih smrti na 100.000 stanovnika, nastalih kao posledica zagađenja životne sredine, u prvom redu vazduha. Pulmolog Dejan Žujović za Nova.rs objašnjava da zagađen vazduh može da bude direktan okidač za pojavu srčanog, kao i moždanog udara, od kojih je čak za 30 odosto više u vreme visokog zagađenja.
Последња анализа утицаја загађења на смртност у свету, коју је Глобална алијанса за загађење и здравље урадила пре две године, у Србији годишње на 100.000 становника превремено умре 175 становника због загађења.
Непосредно иза Србије налази се Грузија са 140, Бугарска са 137, Украина са 128 и Босна и Херцеговина са 125 смрти годишње.
У Немачкој је ова бројка готово више него двоструко мања и износи 83, док најбоље стоје Шведска са 42, Ирска и Финска са по 41, Израел са 39 и Исланд са 37.
Статистика такође показује да на превремену смртност у Европи највише утиче аерозагађење и чини више од две трећине негативног утицаја.
Пулмолог др Дејан Жујовић за Нова.рс подсећа да загађење ваздуха у Србији у првом реду потиче од сагоревања угља у термоелектранама и приватним ложиштима, од чега настаје сумпор-диоксид и ситне ПМ10 и ПМ2.5 честице.
Доктор објашњава на који начин удисање тих честица негативно утиче на здравље, скраћују животни век, а у неким случајевима чак и директно изазива смрт.
“Ситне честице улазе у плућа и повећавају запаљенске процесе који се преливају у васкуларни систем и повећавају систематски степен инфламације (запаљења). Већина људи не умре због проблема са плућима, него због инфаркта миокарда или због можданог удара”, упозорава пулмолог и додаје да у Србији чак 60 одсто људи умре од каридоваскуларних проблема.
Наводи да је у данима када је велико загађење ваздуха у кардиолошких и неурохирушким клиникама се повећава пријем за чак 30 одсто, због чешћих инфарката и можданих удара.
Осим тога, како каже, у периоду када мерне станице детектују висок степен загађења ваздуха у граду погоршава се и стање људи који болују од астме, бронхитиса.
“То погоршава квалитет живота хроничних плућних болесника и скраћује им живот, а у случају можданих и срчаних удара често је и директан узрок смрти. У данима загађења већи је морталитет него кад је ваздух чист”, каже.
Др Жујовић објашњава да људи који живе у загађеним срединама чешће пате од болести плућа и кардиоваскуларног система, као и да се ту јавља већи број људи са карциномом плућа.
“Сваки десети карцином плућа није проузрокаван пушењем него квалитетом ваздуха. Значи 10 одсто пацијената који нам се јаве са карциномом плућа добили су га због квалитета ваздуха”, каже лекар.
Жујовић напомиње да је загађења отежавајућа околност и у време коронавируса.
“Постоје бројне студије које показују да у данима високог загађења имамо већи број смрти од короне јер то повећава запаљенске процесе у плућима и целом телу. То дводи до тромбова и запушења крвих судова и може да се заврши кобно”, упозорава.
Закључује да је катастрофалан утицај загађења на здравље очигледан упркос томе што се у Србији не води прецизна евиднеција која би показала тачне и директне везе са одређеним болестима и стањима пацијената.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 10, 2021
