Прочитај ми чланак

Ко у Србији хоће обавезни војни рок

0

Децембарска класа војника у четвртак је почела да пристиже у касарне и то у тренутку када делује да је војска веома популарна међу младима. И истраживања показују да је све више оних који су за враћање обавезног рока, а у медијима се све чешће говори о теми враћања обавезног "служења војске".

vojska-srbije1_f

Међутим, када се погледају резултати, у очи упада то што је највише оних који се залажу за то да свако дужи униформу у групи становника Србије старости између 70 и 75 година.

У центрима за обуку Војске Србије у Сомбору, Ваљеву и Лесковцу у четвртак је са добровољним служењем војног рока почела децембарска генерација војника.

Реч је о првој генерацији војника за коју ће добровољно служење војног рока трајати шест месеци и обухватаће тромесечну индивидуалну и специјалистичку обуку, а затим и колективну обуку и активно укључивање у живот и рад јединица Војске Србије до завршетка војног рока, истиче се у саопштењу Министарства одбране.

Како показују нова истраживања, све их је више који су за то да униформа буде и обавезна. Двадестогодишњи Никола Здравковић се није пријавио за овај рок, али вероватно ће за следећи.

Резултати истраживања агенције “Опен Соурс” показују да су разлике у одговорима према полу јасне – скоро 70%, мушких испитаника подржава увођење војног рока и више од половине женских испитаника, односно 55,1%.
Ако погледамо територијалну поделу, према регионима и типу насеља, у сеоским срединама 64,7% испитаника подржава увођење обавезног служења војске, а у градским срединама 59,3%.
Гледајући резултате по регионима расподела је скоро уједначена (22-24% подршке) са одступање у региону Западне Србије и Шумадије где износи 29,6%.
Такође, скоро половина испитаника (45,7%) сматра да би обавезни војни рок требало да траје као некада (12 месеци), а чак 85,8 процената испитаника сматра да би требало да се односи и на мушкарце и на жене, подједнако или по жељи.

“Хоћу да се пријавим зато што генерално волим такве ствари и зато што мислим да свака држава треба да има војску и то обавезну као што је пре била”, истиче Здравковић.

На питање да ли би и други из његове генерације радо радо да пролазе све то, Здравковић одговара: “Ретко ко, а и ретко ко би могао тамо да издржи”.

Ипак, портпарол Министарства одбране, капетан корвете Јован Кривокапић за Б92.нет каже да се за децембраску класу војника до сада се пријавило више од 600 кандидата.

“Интересовање за доборвољно служење војног рока са оружјем је већ година изражено и по класама се увек пријављује довољан број кандидата за сваки упутни рок”, наводи Кривокапић.

Како каже, због великог интересовања од 2014. године уведена су два додатна упутна рока. Војска сада прима “гуштере” четири пута годишње – у марту, јуну, септембру и децембру.

“У пријавама које регрути попуњавају приликом пријаве за добровољно служење војног рока, најчешћи разлози који се наводе су патриотизам, љубав према униформи и војној професији и жеља да се, након одслужења, настави каријера у својству професионалног војника у јединицама Војске Србије”, наводи Кривокапић.

Међутим, он истиче да увођење поновне обавезе војног рока није тема о којој се тренутно размишља, “пре свега због економских разлога”, као и да радује чињеница да млади исказују толико интересовање и приврженост војсци.

Према резултатима истраживања Агенције за истраживање тржишта и испитивање јавног мњења “Опен Соурце”, 61,4% испитаника је за поновно увођење обавезе служења војног рока, док се 32,7% противи тој идеји. Интересантно је да су за поновно увођење обавезног рока највише грађани стари од 70 до 75 година (67,3%) и они који би највише и били погођени тим роком, 20-25 (65,1%).

Истраживање је рађено у периоду од 6 – 11. марта 2015. Телефонским анкетирањем је обухваћено 1009 особа, старосне доби од 12-75 година.

Павле Ђокић из агенције “Опен Соурс” каже да је истраживање урађено на репрезентативном узорку, а да није на агенцији да тумачи резултате.

Због чега је то тако питали смо професора Филозофског факултета Универзитета у Београду и психолога Миланка Чабаркапу.

“То је једини начин да се запослите данас. У оваквим временима расте поверење у систем који је релативно стабилан, који нуди могућност запослења по уговору. Зато се јављају и жене и мушкарци, има више послова који тамо могу да се раде…”

Он наводи да је другачије у приватном сектору где се ради по пројектима и када пројекат престане тај неко остане без посла: “Пројекат траје две-три године и то је то, после нема посла”.

“Сигурност посла је пресудан фактор, а ту је и тај пораст националне компоненте у кризним временима. Опет, у време обилније кризе људи беже ван, као што је то било раније. Поред тога, још увек војска ужива релативно обилан углед и престиж, сигурно”, закључује он за Б92.нет.