Прочитај ми чланак

У СРБИЈИ 4 ОСОБЕ ПРЕМИНУЛЕ,60 ЗАРАЖЕНО ГРОЗНИЦОМ ЗАПАДНОГ НИЛА:Често нема симптома

0

Овај вирус је до сада регистрован у 53 региона у Србији, али то не значи да се број заражених повећава

У Србији су до сада четири особе преминуле од грознице Западног Нила, а вирусом је заражено 60 особа, подаци су Института за Јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Београђани у страху због комараца заражених вирусом Западног Нила, ове локације су најопасније

Епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић из Института „Батут“ каже да је присуство овог вируса до сада регистровано на 53 региона у Србији, али да то не значи да се број заражених повећава.

– Чим се региструје вирус аутоматски се делује и адекватне мере се споводе. На свим тим местима где су се одређене активности спроводиле више није накнадно регистровано присуство овог вируса – рекла је Кисић Тепавчевић за РТС.

Она је нагласила да ситуација може да се мења из дана у дан, али да је битно да се спроводи систематски надзор и контрола обољења сезонског карактера.

ВИШЕ ОД 80 ОДСТО ЗАРАЖЕНИХ НЕМА СИМПТОМЕ

– Битно је истаћи да је ово обољење искључиво преносе комарци, али не сви. Теоретски није велика вероватноћа доласка у контакт, али оно што је битно за човека не може даље да пређе јер је концентрација вируса у његовој крви мала – објаснила је Кисић Тепавчевић.

Она је навела да више од 80 одсто заражених нема никаквих симптома и знакова инфекције и да се убод не разликује од било ког другог убода комарца.

– Око двадесет одсто инфицираних има симптоме сличне грипу, већина се не јави лекару, обољење прележи на ногама и не зна да је имао а код мањег процента, један на 150 могу да се јаве компликације у виду инфекције централног нервеног система – рекла је докторка Кисић Тепавчевић.

ВИРУС ПРВИ ПУТ ЗАБЕЛЕЖЕН 2012. ГОДИНЕ

Додала је да је вероватноћа оваквих компликација већа код оних који већ имају нека хронична обољења, обољења кардиоваскуларног система, хипертензију и неконтролисану шећерну болест.

Кисић Тепавчевић је подсетила да је у Србији вирус први пут забележен 2012. године, али је, како је истакла, највероватније био присутан и раније.

– У јавности се чини да се у о њему прича спорадично. Међутим, заиста је мултисекторски и системски приступ када је у питању ово обољење. Од прве године када је регистрован обољење ради се надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији – рекла је Кисић Тепавчевић.

Она је додала и да Завод за медицинску екологију ради надзор над овим вирусом у популацији комараца, као и да Управа за ветерину Министарства за пољопривреду испитује присуство овог вируса код коња и птица.

Како је рекла, мониторинг овог вируса се ради континуирано и пре него што се детектују први случајеви болести како би се адекватно реаговало у датом моменту.