Постоје станови око којих на оставинским расправама, после смрти власника, нема ко да се свађа. Наследници, ни у најдаљим родбинских везама не постоје. Такви станови су празни, али не значи да ће задуго тако и бити.
Према Попису становништва из 2022.године у Србији данас има 123.584 напуштена стана.
Када не постоји законски наследник покретна или непокретна имовина прелази у руке Републике Србије. Такав поступак је дуг, вишегодишњи, па често те некретнине буду годинама празне и препуштене зубу времена.
Адвокат Бране Крунић каже да су такви случајеви изузетно ретки, јер закон даје врло широк принцип законског, па и тестаменталног наслеђивавња.
Све по слову закона
“Закон о наслеђивању РС, чланом 8. прописује круг законских наследника и то могу бити потомци преминулог, његови усвојеници или њихови потомци, брачни друг, његови родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, његови дедови и бабе и њихови потомци и остали преци”, каже Крунић.
Круг је врло широк и наслеђује се по наследним редовима. Како објашњава Крунић, ближи наследници искључују оне даље.
“Међутим, у случају да иза покојника нема никаквих наследника, Република Србија је последњи законски наследник и она се не може одрећи наслеђа, а заоставштина коју земља наследи постаје државна.
Ипак, не дешава се често да Србија наслеђује имовину иза покојника, јер закон даје врло широк принцип наслеђивања.
“Рецимо, у четвртом наследном реду наслеђују оставиочеви прадедови и прабабе, па чак и ако неки од ових предака не може или неће да наследи, тај део може да добије његов брачни друг, ако је предак преминулог”, објашњава адвокат Крунић.
Како додаје, по овом систему, суд, односно јавни бележник, пронаћи ће некога од наследника, ма где се налазио. Само ако се све могућности исцрпе, тек тада имовину налеђује Република Србија.
Подаци пописа из 2022. године показују да на подручју северног дела земље има укупно 33.771 напуштени стан, од тога у Београдском региону 10.021, а у Војводини 23.750. На југу земље има укупно 89.813 напуштених станова.
“Разлози за напуштене станове су различити, најчешће се ради о нерешеним имовинским односима, о наследству где власници не живе у земљи, или о становима који нису у функционалном стању и захтевају реновирање. Ти станови јесу можда празни али имају власнике, каже Александра Михајловић са портала 4зида.рс.
Иако има случајева празних станова у новоградњи, они су обично у процесу продаје, или их власници користе повремено, као викенд станове или некретнине за издавање на краћи рок (нпр. за стан на дан), а постоје они људи који су инвестирали у некретнину у којој не живе, не користе је, али не желе ни да је издају, појашњава Михајловић.
Дуг процес од покојника до државе
Када некретнину наследи држава, имовина се онда и формално-правно уписује као власништво Републике Србије, објашњава Крунић.
“Јединице локалне самоуправе, односно град, не стичу право јавне својине на таквим непокретностима. Када није познато има ли наследника, суд ће огласом позвати особе које полажу право на наслеђе да се пријаве суду у року од једне године од дана објављивања огласа”, рекао је адвокат.
Како каже, ако има наговештаја да је пребивалиште или боравиште наследника у иностранству, оглас ће се објавити и у одговарајућем иностраном средству јавног обавештавања.
“По истеку рока од једне године не пријави ниједан наследник, суд ће донети решења којим заоставштину предаје на уживање Републици Србији”, додаје адвокат Крунић.
Србија стиче својину на предатим стварима у року од три године за покретне, а 10 за непокретне ствари, почев од отварања наслеђа.
Држава као последњи у реду наследник
Адвокат Крунић наглашава да је став Врховног касационог суда из 2016. године указује да се право државе да наслеђује мора рестриктивно тумачити и она може бити наследник само када законског нема.
Циљ установљена Државе као законског наследника је да се спречи настајање имовине без власника и такозвано лежеће наслеђе, а што би довело до правне несигурности.
“Појава законског наследника у било које време ствара основ да он од државе, која је постала формални власник, потражује властито наследство.
“Такав закључак проистиче из одредбе члана 221. став 1. Закона о наслеђивању по којој право наследника да захтева заоставштину не застарева. Тај став није противан ни ставу 2. Члана 221. Закона о наслеђивању по коме се не може дирати у правила о одржају стицању од невласника и застарелости потраживања”, наводи адвокат Крунић.
Шта ради држава са наслеђеним некретнинама?
Када дође у посед некретнине, Република Србија, у пракси, не продаје сопствену имовину.
“Често се дешава да је држава у односу сувласништва са другим особама или фирмама, па једино тада постоји могућност да се откупи сувласнички удео од државе и то се обавља кроз поступак јавне продаје”, наводи Крунић.
Сектор за имовински поступак при Републичкој дирекцији за имовину РС, обавља послове који се односе на располагање стварима у својини државе, прибављање, отуђење, давање на коришћење, у закуп, пренос права јавне својине на другог носиоца са накнадом или без, размена, улагање капитала, заснивање хипотеке на непокретностима…