Pročitaj mi članak

U regionu već mesec dana topli radijatori dok se cela SRBIJA smrzava u stanovima

0

Stanovnici glavnog grada Bosne i Hercegovine već mesec dana uživaju u toplim stanovima, nakon što je u Sarajevu još 22. septembra grejanje pušteno u rad, dok u Banjaluci radijatori greju već tri nedelje, u Ljubljani su stanovi “kao saune” od 29. septembra, u Hrvatskoj i Makedoniji takođe, samo građani jedne zemlje regiona i dalje svako jutro, u svojim domovima cvokoću, u – Srbiji. Jutarnja temperatura u pojedinim gradovima naše zemlje ne prelazi jedan stepen Celzijusa, a u većini mesta je do pet stepeni u poslednjih nekoliko nedelja, što je naravno zanemarljivo za vlast i resorno ministarstvo i očigledno nije dovoljan razlog da država da zeleno svetlo za grejnu sezonu, koja je najavljena još za 15. oktobar, pa pomerena za prvi novembar. Da li će početi i tada, ostaje da vidimo.

Радијатори су хладни, струја скупа, а нас чека сигурно масовно разбољевање у наредном периоду, као последица смрзавања у сопственим домовима у којима је сваког јутра “ледено доба” а можда је то и део плана.

“Живимо у земљи коју воде неспособни људи. Треба сви да се поразбољевамо и посмрзавамо да би се они сетили да нам треба грејање бар у јутарњим сатима. Ово није нормално. Живимо на Врачару у старој, предратној згради, а пре 10 година увели смо централно грејање. Сад се кајемо. До тада смо се грејали на струју, па кад је хладно укључимо радијаторе и појачамо колико је потребно. Собе су велике, плафони високи и треба много времена да се утопли. Ујутру устајем и одмах преко пиџаме облачим џемпер, а спавамо у дебелим чарапама. Преко дана је напољу топло, али нама се зидови толико смрзну ноћу и ујутру, да нам се више исплати да живимо на улици. Право је чудо како се још нисмо сви разболели”, љутито за медије каже Мирјана Попић (58), пензионерка из Београда.

Јутарња температура измерена у Лесковцу и Нишу јуче ујутру није прелазила 1 степен, у Београду и Новом Саду 5 степени, у Бору 4, а у градовима региона, термометар је на истом или вишем степену него у нашој земљи, али комшије не осећају налет зиме у рану зору, јер њихови грађани, за разлику од нас, у становима имају грејање.

Иако током целе године грађани Србије уредно плаћају рачуне за грејање, крајем октобра, деца у вртићима, ђаци у школама, пацијенти у домовима здравља и оболели на терапијама у болницама, седе у зимским јакнама, минимум до подне, док мало не отопли, а и онда им је сигурније да изађу напоље и стану на “млако” сунце, него да седе у затвореним просторијама из чијих зидова избија мраз.

У суседним земљама, међутим, ситуација је потпуно супротна.

“У Сарајеву је грејање пуштено још пре званичне грејне сезоне, 22. септембра,јер су биле ниске температуре, посебно ујутру и током ноћи. У становима је топло, нема смрзавања и баш ми је жао што чујем да се људи у Београду заледише у својим кућама. То је изван сваке памети”, каже за Нова.рс Мелина Јехић, која живи у главном граду БиХ.

Житељи Бањалуке и околних места, такође се башкаре у топлоти својих домова, док Београђани, Новосађани, Нишлије и други становници већих градова Србије, из кревета ујутру устају огрнути јорганом, без којег се ових дана не може.

У најуређенијој земљи бивше СФРЈ, Словенији, за очекивати је да води рачуна о својим грађанима и њиховом здрављу.

“Пуштено је грејање крајем септембра кад су били баш хладни дани, посебно у јутарњим сатима. Било би нехумано држати људе у леденим домовима у овако хладна јутра”, испричао је за Нова.рс Милош Миљанов, који у Љубљани живи већ седам година.

У Хрватској житељи зграда, преко председника скупштине станара, могу да траже од локалних власти да им пусте грејање, а они којима хладноћа не смета, чекају почетак грејне сезоне.

“Код нас у згради има грејања, али ми смо писменим путем то тражили и решено је. Они који нису тражили, још немају грејање, тако да све зависи од зграде до зграде”, каже за медије Новица Јурић, из Загреба.

Почетак грејне сезоне у Србији је сваке године 15. октобра, а и ове јесени најављен је исти датум за старт топлих радијатора. Међутим “стручњаци” наводе да грејање зависи од временских услова и температуре, која мора да падне испод 12 степени Целзијуса. Колико је неизвесна ситуација са почетком грејне сезоне, толико је и са дилемом да ли ће бити попуста на цене због њеног померања.

Подсетимо, потпредседница владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је пре 10 дана, да почетак грејне сезоне неће каснити јер су обезбеђене довољне количине енергената, као и да је држава спремна да реагује ако дође до проблема у снабдевању у Европи, као последица кризе и рата у Украјини.

„У овом тренутку има свега довољно, београдске електране имају довољно гаса и мазута, као што су и све друге топлане у Србији обезбедиле енергенте, а додатно постоје и резерве мазута у случају да буде потребна супституција других енергената“, рекла је Михајловићева, па се сада питамо зашто се онда смрзавамо у становима сваког јутра и шта се у међувремену догодило са електранама и енергентима?

Михајловићева је пре седам дана поновила да су сви субјекти у енергетском систему спремни за почетак грејне сезоне и да нема разлога за одлагање.

Министарку изгледа нико у овој држави не слуша или она не говори истину, или пак ми не чујемо добро.