Прочитај ми чланакСтановници главног града Босне и Херцеговине већ месец дана уживају у топлим становима, након што је у Сарајеву још 22. септембра грејање пуштено у рад, док у Бањалуци радијатори греју већ три недеље, у Љубљани су станови “као сауне” од 29. септембра, у Хрватској и Македонији такође, само грађани једне земље региона и даље свако јутро, у својим домовима цвокоћу, у – Србији. Јутарња температура у појединим градовима наше земље не прелази један степен Целзијуса, а у већини места је до пет степени у последњих неколико недеља, што је наравно занемарљиво за власт и ресорно министарство и очигледно није довољан разлог да држава да зелено светло за грејну сезону, која је најављена још за 15. октобар, па померена за први новембар. Да ли ће почети и тада, остаје да видимо.
Радијатори су хладни, струја скупа, а нас чека сигурно масовно разбољевање у наредном периоду, као последица смрзавања у сопственим домовима у којима је сваког јутра “ледено доба” а можда је то и део плана.
“Живимо у земљи коју воде неспособни људи. Треба сви да се поразбољевамо и посмрзавамо да би се они сетили да нам треба грејање бар у јутарњим сатима. Ово није нормално. Живимо на Врачару у старој, предратној згради, а пре 10 година увели смо централно грејање. Сад се кајемо. До тада смо се грејали на струју, па кад је хладно укључимо радијаторе и појачамо колико је потребно. Собе су велике, плафони високи и треба много времена да се утопли. Ујутру устајем и одмах преко пиџаме облачим џемпер, а спавамо у дебелим чарапама. Преко дана је напољу топло, али нама се зидови толико смрзну ноћу и ујутру, да нам се више исплати да живимо на улици. Право је чудо како се још нисмо сви разболели”, љутито за медије каже Мирјана Попић (58), пензионерка из Београда.
Јутарња температура измерена у Лесковцу и Нишу јуче ујутру није прелазила 1 степен, у Београду и Новом Саду 5 степени, у Бору 4, а у градовима региона, термометар је на истом или вишем степену него у нашој земљи, али комшије не осећају налет зиме у рану зору, јер њихови грађани, за разлику од нас, у становима имају грејање.
Иако током целе године грађани Србије уредно плаћају рачуне за грејање, крајем октобра, деца у вртићима, ђаци у школама, пацијенти у домовима здравља и оболели на терапијама у болницама, седе у зимским јакнама, минимум до подне, док мало не отопли, а и онда им је сигурније да изађу напоље и стану на “млако” сунце, него да седе у затвореним просторијама из чијих зидова избија мраз.
У суседним земљама, међутим, ситуација је потпуно супротна.
“У Сарајеву је грејање пуштено још пре званичне грејне сезоне, 22. септембра,јер су биле ниске температуре, посебно ујутру и током ноћи. У становима је топло, нема смрзавања и баш ми је жао што чујем да се људи у Београду заледише у својим кућама. То је изван сваке памети”, каже за Нова.рс Мелина Јехић, која живи у главном граду БиХ.
Житељи Бањалуке и околних места, такође се башкаре у топлоти својих домова, док Београђани, Новосађани, Нишлије и други становници већих градова Србије, из кревета ујутру устају огрнути јорганом, без којег се ових дана не може.
У најуређенијој земљи бивше СФРЈ, Словенији, за очекивати је да води рачуна о својим грађанима и њиховом здрављу.
“Пуштено је грејање крајем септембра кад су били баш хладни дани, посебно у јутарњим сатима. Било би нехумано држати људе у леденим домовима у овако хладна јутра”, испричао је за Нова.рс Милош Миљанов, који у Љубљани живи већ седам година.
У Хрватској житељи зграда, преко председника скупштине станара, могу да траже од локалних власти да им пусте грејање, а они којима хладноћа не смета, чекају почетак грејне сезоне.
“Код нас у згради има грејања, али ми смо писменим путем то тражили и решено је. Они који нису тражили, још немају грејање, тако да све зависи од зграде до зграде”, каже за медије Новица Јурић, из Загреба.
Почетак грејне сезоне у Србији је сваке године 15. октобра, а и ове јесени најављен је исти датум за старт топлих радијатора. Међутим “стручњаци” наводе да грејање зависи од временских услова и температуре, која мора да падне испод 12 степени Целзијуса. Колико је неизвесна ситуација са почетком грејне сезоне, толико је и са дилемом да ли ће бити попуста на цене због њеног померања.
Подсетимо, потпредседница владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је пре 10 дана, да почетак грејне сезоне неће каснити јер су обезбеђене довољне количине енергената, као и да је држава спремна да реагује ако дође до проблема у снабдевању у Европи, као последица кризе и рата у Украјини.
„У овом тренутку има свега довољно, београдске електране имају довољно гаса и мазута, као што су и све друге топлане у Србији обезбедиле енергенте, а додатно постоје и резерве мазута у случају да буде потребна супституција других енергената“, рекла је Михајловићева, па се сада питамо зашто се онда смрзавамо у становима сваког јутра и шта се у међувремену догодило са електранама и енергентима?
Михајловићева је пре седам дана поновила да су сви субјекти у енергетском систему спремни за почетак грејне сезоне и да нема разлога за одлагање.
Министарку изгледа нико у овој држави не слуша или она не говори истину, или пак ми не чујемо добро.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 20, 2022
