Прочитај ми чланакНа конференцији Светске здравствене организације (СЗО) средином фебруара у Стокхолму, представници државних министарстава за саобраћај ће утврдити своју стратегију до 2030. године. Очекује се да се максимална брзина од 30 км/х прогласи за светску норму.
Како пише Дојче веле, у Берлину сви возе опрезно, па и у широким главним улицама, јер на подручју градског центра важи ограничење брзине од 30 км/х. Ту меру је донео Сенат најмногољуднијег немачког града у којем живи 3,7 милиона људи, а сваке године им се придружи нових 20.000. Број возила, бука и загађење ваздуха се стално повећавају.
Foto: Depositphotos/tupungato
Берлин спада у градове који су прекорачили дозвољену граничну вредност Европске комисије од просечних 40 микрограма азотног диоксида по кубном метру ваздуха.
Према Савезном заводу за здравство, штетни гасови у саобраћају могу да изазову здравствене проблеме попут астме.
Портпарол Сената Јан Томсен за ДW каже да „се од априла 2018. експериментисало са брзином од 30 км/х и да су годину дана вршења мерења. Резултат: емисија азотног диоксида се смањила за 2,3 микрограма по кубном метру спољног ваздуха у годишњој средњој вредности“ – што одговара смањењу концентрације НО2 од четири процента.
Када је реч о читавој 2019. години, смањење у улици Лајпцигер штрасе износи чак 11 микрограма. Томсен сматра да је за то заслужно адаптирање возила, посебно аутобуса, али да је за петину до четвртине успеха одговорно и ограничење брзине на 30 км/х. Разлог је што је за емитовање штетних гасова посебно „одговорно“ убрзање, а када је реч о тако малој брзини, оно је много краће него иначе.
На свих 17 мерних станица на градском подручју 2019 је измерена мања просечна вредности него 2018. Сваког дана се мери квалитет ваздуха, а од фебруара би Сенат требало да изда чак и апликацију за мобилне телефоне преко које би свако могао да има приступ тим подацима.
Мерења у последње три године су на главним улицама показале да се количина штетних гасова – смањивала. После увођења максималне брзине од 30 уместо 50 км/х, НО2 се смањио за 28 процената. Те вредности, додуше, зависе и од временских прилика, количине саобраћаја и понашања учесника у саобраћају. Равномерна вожња је боља за квалитет ваздуха од сталног кочења и полажења, а ваздух посебно кваре дизел-аутомобили.
Сенаторка града Берлина за заштиту животне средине и саобраћај Регине Гинтер (ванстраначка политичарка) сматра да би поред ограничења брзине на 30 км/х требало забранити вожњу „дизелашима“ у неким улицама и то у укупној дужини од 2,9 километара. Гинтер је презентирајући своје планове рекла: „Здравље људи се мора штитити, али ми не желимо да купце дизел-аутомобила, које је индустрија преварила, оптеретимо више од неопходне мере“.
Градић у близини Хамбурга са првим позитивним искуствима
Прва позитивна искуства са званичним зонама ограничења на 30 км/х и то у светским размерама имао је градић Букстехуде, са неких 40.000 становника, у близини Хамбурга. Ту је почетком осамдесетих саграђено стамбено насеље у непосредној близини градског центра.
Када се испоставило да се у том крају пребрзо вози, 14.11.1983. су ту постављени први саобраћајни знакови са ограничењем брзине на 30 км/х. А тадашњи градоначелник је у неке улице поставио жардињере са цвећем које су сузиле пролаз.
Те мере су пратили научници који су касније саопштили да је било позитивних последица по безбедност, квалитет ваздуха и потрошњу бензина.
Шта помаже против јурњаве
Позитивне ефекте по начин вожње констатовао је и берлински саобраћајни планер Екарт Хајнрихс који је показао да се ситуација побољшава ако се знакови ограничења поставе на свакој раскрсници или ако се на самом асфалту нацрта број 30. И специјални екрани на којима се види брзина којом неко тренутно вози, упозорења да постоји радар, или табле које упозоравају на ђаке, пешаке, децу или заштиту од буке, доводе до прилагођавања брзине.
Екарт Хајнрихс је у Берлину проучавао дејство ограничења брзине на 30 км/х. Његово праћење ситуације у 19 главних берлинских улица је показало да учесници у саобраћају с временом све боље прилагођавају брзину. Док је месец дана по увођењу мере измерена просечна брзина од 39 км/х, просек је 36 месеци касније износио нешто мање од 34 км/х.
Већа цена паркирања као застрашивање
Берлинска сенаторка Гинтер би желела да они који се возе на посао пређу на средства јавног градског саобраћаја. Њен план је да се најпре цена паркирања на 75 одсто одговарајућих површина повећа. Дугорочни план укључује и ширење мреже градског превоза и метроа, као и постављање „брзих“ бициклистичких стаза и повећање њиховог броја.
Закон о превозу предвиђа да се јавни саобраћај учини атрактивнијим, чистијим и сигурнијим, и то једноставним тарифама, малим ценама карата, увођењем нових аутобуса на електрични погон и то на струју добијену регенеративним изворима енергије.
Главни принцип је „визија нуле“. Безбедност је најважнија како би се број жртава удеса смањио на минимум. Узор за Берлин је Шведска. Тамо су бициклистичке стазе одвојене од аутомобилског коловоза а сужења на аутобуским станицама спречавају претицање.
Филозофија опуштености
Швајцарска је увела концепт који узима у обзир и људске грешке: саобраћајно васпитање, саобраћајна правила и драконске казне би требало да допринесу да се смањи број удеса. Онима који крше ограничења брзине прети заплена возила, одузимање возачке дозволе, па чак и затвор.
„Холанђани су били први који су седамдесетих година увели читаве градске четврти са тзв. смиреним саобраћајем. Тада је улицама земаља Бенелукса пролазило све више аутомобила и угрожена је безбедност деце и старијих особа“, каже Хаике Агте из „Европског друштва за смањивање брзине“ (Еугент).
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 28, 2020
Мере у Холандији су биле усмерене на побољшање квалитета живота. Исти циљ следи и иницијатива „20 нам је довољно“ каже Хаике Агте: „Овде је циљ да се брзина у насељима смањи на 20 миља на сат – то су 32 км/х. Идеја је да се створи лепо повезано, љубазно друштво у местима на којима је лепо ћаскати и играти се“. Они који прекрше дозвољену брзину, имаће шансу да на специјалним курсевима о штетности јурцања смање висину казне.
Губитак времена због брзине од 30 км/х?
Разна мерења аутомобилског клуба АДАЦ показала су да се континуираним вођењем саобраћаја – паметно постављеним кружним токовима или интелигентним управљањем семафорима, у односу на брзину од 50 км/х не примећује разлика у времену проведеном у вожњи.
Почетком ове године, власти у Бриселу су саопштиле да ће 1. јануара 2021. проширити зоне са максималном брзином од 30 км/х на читаво подручје града. Тренутно је оно на снази на више од половине улица на подручју престонице.
Град Понтеверда на северу Шпаније је још пре 20 година једноставно протерао аутомобиле из већине градских улица. Тамо је последња жртва саобраћајног удеса забележена 2007.
Град без аутомобила – то је сан и берлинске сенаторке Регине Гинтер. Она већ готово 20 година нема више свој аутомобил.
