Pročitaj mi članakProsečna količina padavina u Republici Srbiji se kreće između 40 i 70 litara na mesečnom nivou, a samo za tri sata palo je 68 litara kiše
Бујице воде сливају се низ поједине београдске улице, језера воде на раскрсницама, вода у подрумима и ходницима зграда, слике су које смо претходних дана могли да видимо, када је у Београду пала вишемесечна количина кише.
Делови града који немају довољно добро изграђену атмосферску канализацију, односно, систем за прихватање и одвођење падавина, те важе за најкритичније области у Београду су: Доњи Дорћол, од Улице цара Душана до Дунава, као и делови Дедиња, Калуђерице, Бановог брда и општине Лазаревац.
В. д. директора ЈКП „Београдски водовод и канализација“ Радомир Вујадин наводи да је лоцирано 55 критичних тачака у Београду.
„Узроци настанка тих критичних тачака су вишедеценијски, временом су се појавиле и природне депресије, а град се неплански ширио. Сви ти објекти, плански и неплански, су прикључени на постојећу канализациону мрежу која све то не може да прими“, наводи Вујадин.
Указује да је канализациона мрежа пројектована на бази двогодишњег просека падавина.
Према његовим речима, првог дана за првих неколико сати у Београду је пало 68 литара кише по квадратном метру.
„Просечна количина падавина у Републици Србији се креће између 40 и 70 литара на месечном нивоу. Ми смо имали за три сата 68 литара“, указује Вујадин.
Говорећи о изливању канализације током невремена на Аутокоманди, наводи да би део проблема решила два таложника.
Указује да је привремено решен и проблем воде на Ибарској магистрали.
„У Жаркову између две НИС-ове пумпе је увек било језеро. То смо решили, нашли смо неко привремено решење, направили смо таложнике и ту воду одвели до првог постојећег колектора“, објашњава он.
Александар Ђукић, ванредни професор на Грађевинском факултету каже да пројекти нове кишне канализације постоје, али нису до краја урађени.
„Јаке кише прелазе капацитет постојеће канализације, а морамо знати да наши системи немају никакав уређај или објекат за контролу током киша, можемо само да се уздамо у капацитет сливника или колектора“, објашњава Ђукић.
Још се у појединим деловима града санира штета од невремена, која је велика како на стамбеним објектима, тако и на возилима. Иако је најчешће плаћају грађани, до сада је званично 110 грађана поднело захтев за помоћ, највише Градском зеленилу.
Када пријаве штету у општини, надлежне службе, углавном Комунална инспекција, излази на терен и прави записнике, али када и да ли ће добити новчану помоћ за санацију, зависи од буџета општине и приоритета.
Штета може да се ублажи редовним чишћењем сливника, којих у Београду има око 33.000.
Не пролазити колима кроз дубоку воду
Драган Миковић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд истиче да поједини грађани не схватају озбиљно упозорења на невреме.
„На друштвеним мрежама и разним снимцима видимо да има наших суграђана који својим аутомобилима улазе у дубоку воду, стајаћу воду, а наша препорука увек је била и наравно и даље је да када виде да стоји вода на коловозу, да не покушавају да прођу кроз њу зато што може да се деси да се аутомобил угаси усред те воде и онда самим тим угрожавају своју безбедност и сигурност“, каже Миковић.
