Pročitaj mi članak"Pitanje protiv čega demonstriraju studenti u Srbiji je potpuno pogrešno postavljeno - oni demonstriraju u prilog nečega, i to su konkretni i ni najmanje revolucionarni zahtevi, ali su u Srbiji za autokratsku vlast predsednika Aleksandra Vučića krajnje opasni", piše dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ).
– Студенткиње и студенти желе да влада и државни органи раде свој посао. И то онако како је предвиђено Уставом и законима. Али у Србији су такви захтеви крајње експлозивни. Јасно је да у ауторитарном систему који је у потпуности скројен по мери председника Вучића не може бити непартијске полицијске и судске истраге. У држави нема поделе власти – пише НЗЗ.
Лист подсећа да је повод за почетак протеста била смртоносна трагедија у Новом Саду за коју су стручњаци окривили траљаву изградњу и подмитљиве власти.
– То је указало да су затајиле институције, које, ето, нису независне, него плешу како свирају владајућа партија и председник Вучић – пише швајцарски дневник.
Влада је, наводи НЗЗ, постала нервозна због масовности протеста и покушава да га дискредитује тврдећи да се протестима управља из иностранства, али „тај аргумент не пали“.
– То није обојена револуција иза које стоје стране силе, иностране организације или тајне службе, како то тврди Вучић – пише дневник.
Лист додаје и да млади који протестују од Европске уније ништа не очекују, јер она „када је потребно, подржава Вучића“, и њена је „највећа жеља стабилност, а не демократија“.
Швајцарски дневник подсећа да Србија има дугу историју протеста и да су учесници уличних протеста 1990-их година против „диктатуре“ Слободана Милошевића сада превалили педесету годину.
– Ти ветерани грађанске непослушности су протеклих година често кукали да су млади аполитични, апатични, или, још горе, затровани националистичком пропагандом. Да најбољи међу њима размишљају само о добро плаћеном послу у западној Европи – пише НЗЗ.
– Садашњи покрет демантује ту оптужбу. Садашња омладина не сања о иностранству. Жели да живи у својој земљи, али она треба да се промени. Не желе да окрену друштво наглавачке, али траже оно на шта према правди и закону сви грађани имају право – контролу власти – пише дневник.
Дневник подсећа и да студентски покрет „нема званичне представнике, штрајкачке одборе, видљиве и харизматичне лидере“, и да држи дистанцу према етаблираним политичким партијама које би „штетиле њеној популарности“ јер „народ њихове лидере сматра истрошеним и некорумпираним само зато што нису на власти“.
За то што не постоје истакнути предводници протеста постоје тактички разлози, пошто влада, како наводи НЗЗ, само чека да неко дигне главу и постане препознатљиво лице протеста, јер би онда знала шта да ради.
– Она би преко режиму оданих медија покренула кампању блаћења, вође протеста уценила истинитим или измишљеним причама, и ставила их под даноноћни надзор тајне службе. Пошто таква основа за вршење притиска недостаје, по владином налогу пореска полиција упада у канцеларије организација које оптужује да су блиске протестима – пише дневник.
Такође, у неким су јавним предузећима, пише НЗЗ, отпуштени су службеници који су јавно изразили симпатије према студентима, али „све то шиканирање има слаб ефекат“ и „подршка становништва опстаје“.
И протести су већ „понешто постигли“, пише дневник, подсећајући да је Вучић „под притиском улице“ наложио оставку премијера Милоша Вучевића и троје министара, да је државно тужилаштво покренуло више од десет оптужница које треба да разјасне узроке трагедије у Новом Саду, и да је влада пристала да знатно повећа буџет за просвету.
И међу противницима Вучићевог режима, према писању дневника, постоје различита мишљења колико ће дуго потрајати енергија за протесте и колико ће бити успешни.
– Скептици превиђају једну ствар. Покрет можда још није променио систем, али јесте своје учеснике – пише НЗЗ, констатујући да је протест „школа демократије и да од својих учесника ствара грађанке и грађане“.
