Прочитај ми чланак

Тровање радника у Бору: Шта нам ради олово-оксид

0

Олово-оксид - гас којим су се отровали радници института за рударство и металургију (ИРМ) у Бору приликом узорковања материјала за рудник Зиђина - на организам оставља на први поглед благе, али у дужем временском периоду истински опасне последице, показује анализа коју је поводом случаја који је узнемиро Србију урадио портал Нова.рс.

Према тврдњама радника, на Институту за рударство и металургију (ИРМ) у Бору дошло до тровања радника оловом. Иако је директор тог института Миле Бугарин демантовао те наводе, наш портал је дошао у посед медицинске документације где је наводно радница ИРМ-а имала и 15 пута већу количину олова у крви од дозвољеног нивоа. За наш портал стучњаци објашњавају да таква тровања могу довесто до оштећења нервног система.

Шта представља тровање оловом?

Пре свега, олово-оксид припада групи неорганских једињења са формулама које обухватају олово и кисеоник. Тровање оловом настаје након дуготрајног уноса малих количина олова у организам, где се акумулира, врло ретко у облику акутног тровања када се случајно унесу велике количине.

Први симптоми тровања појављују се на крвотворним органима услед деловања олова на ензиме и долази до појаве анемије. Када дође до пуне манифестације тровања појављују се симптоми и у другим органима. Тако се међу њима јавља мучнина, губитак апетита, затим слабост живаца.

Ризик од појаве симптома приликом тровања повећава се како расте концентрација олова у крви. У случају високе концентрације олова у крви постоји велики ризик од оштећења мозга. Трајно повишена концентрација олова у крви, али у мањој мјери, повећава ризик за настанак менталне ретардације. Карактеристични симптоми код одраслих развијају се након неколико недеља или дуже. Оштећење мозга је врло ретко у одраслих.

Др Петар Булат са Медицинском факултета наводи за Нова.рс да тровање олово-оксидом доводи до оштећења нервног, али и крвног система. Каже да оно може бити акутно и хронично, и да је најчешћи облик хронично тровање.

Када се ради о хроничном тровању, оно представља дуже излагање токсичној материји и често је у различитим индустријама, највећи број примера таквих тровања потиче од старих акумулатора.

Булат је подсетио на један случај тровања када је рађена реконструкција моста Газела и када је дошло до тровања радника који су секли цеви које су биле премазане оловним бојама.

Наш токсиколог истиче да је клиничка слика код хроничног тровања слабост, малаксалост и то ако се не реагује онда у следећем кораку може да дође до јаке појаве болова у трбуху, које личи, а некада се често замени, како каже, болом у слепом цреву. Исто тако код овог хроничног тровања долази до смањења еритроцита и појаве анемије, као и оштећења бубрега и појаве повишеног крвног притиска.

Тровање изазива и последице на нервни систем, односно доводи до појаве слабости у функционисању. Саме токсичне материје делују на читав човеков организам.

Да би се утврдило да је дошло до тровања , др Петар Булат истиче да је прво потребно урадити токсиколошке анализе да би се установило да је негде дошло до тровања, односно установила
клиничка слика.