Прочитај ми чланак
(Вести онлајн, Курир)
Питао сам мештане, ко је тај човек? Они су одговорили: „Нећеш веровати, тај човек тврди да у грудима носи срце нашег Јована, каже Веселин Џелетовић.
Веселин Џелетовић, аутор романа “ Српско срце Јоханово”, није ни слутио да ће истинита прича о Немцу Јохану Вагнеру кога је Џелетовић упознао 2004, на развалинама српског гробља у једном косовском селу, бити темељ да невероватна и истинита прича постане роман, и да ће неко пожелети да управо према његовој књизи сними филм.
– Носио сам књиге на Косово, и отишао на сахрану. Од целе породице остао је само дечак, коме су Албанци киднаповали оца и повадили органе. Око пет година касније, дечаку су убили и бабу и деду и бацили их у канал поред пута. У њихово двориште, опкољено бодљикавом жицом, петорица Шиптара упала је у кућу и прво су испред куће преклали пса, а онда силовали дечакову мајку. Она се обесила, јер није могла да поднесе срамоту – каже Џелетовић , и додаје:
– Било је нас десетак на сахрани те жене, и на гробљу које су Шиптари готово уништили, међу поломљеним споменицима и разбацаним крстачама приметио сам човека који стоји са стране. Његова појава и држање говорили су да понашањем и одевањем не одговара том времену и простору.
Прве податке о трговини људским органима на Косову у јавност је изнела бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у својој књизи. Она је објавила да је 1999. око 300 Срба отето и транспортовано у Албанију где су им вађени органи, који су послати у Италију, одакле су дистрибуирани у клинике широм Европе. Према извештају Дика Мартија Савету Европе од 12. децембра 2010. организатор отимања људи и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.
Био је у скупом, отменом оделу, и питао сам се шта тражи на сахрани. Био је у пратњи једног наредника Кфора. Према његовом казивању, цела прича постала му је још чуднија када је на гробљу, том човеку пришао дечак који је изгубио мајку и загрлио га.
– Питао сам мештане, ко је тај човек? Они су одговорили: „Нећеш веровати, тај човек тврди да у грудима носи срце нашег Јована. Имућан је и хоће да помогне породици.“ Углавном, нешто је Јохана „терало“ да истражи о чему се ради. Успео је, објашњава Џелетовић, чак да пронађе кућу у Албанији у којој је Јован „оперисан“, односно – вађени су му органи, док се није стигло и до срца.
– Доскора ни ја нисам знао да се ради о оној Жутој кући која је помињана у медијима јер ју је Јохан звао само „кућа“. Пажњу му је привикло ђубриште поред зграде које је кришом снимио, а ту се налазили шприцеви и амбалаже лекова који се користе при пресађивању органа. Податке је 2003. Јохан дао немачкој обавештајној служби, преко наредника кога сам поменуо, као и координате у близини места Бурела.
Дао им је и прецизну скицу куће, а једну је и мени нацртао када смо разговарали те 2004. године. А све се завршило, објашњава Џелетовић, тиме што је Миланов ујак пристао да Јохан усвоји дечака, али тек пошто му је овај обећао да ће прећи у православље, да се дечаково име и презиме неће мењати и како ће последњи потомак ове породице остати у контакту са својима.
Џелетовић истиче да је нека имена у роману променио највише због тога да Јованов син не би даље био „увучен“ у причу, јер је већ доста пропатио.
Новинар и актуелни председник скупштинског Одбора за Косово Милован Дрецун каже да је и сам више пута био сведок трагичних судбина нашег народа на Косову, да су многе приче неиспричане, а свака је на свој начин трагична. Џелетовићев роман је истина која заслужује пажњу.
– Оно што је забележено морамо да чувамо, и да пишемо. Историју морамо ми да пишемо, а не да нам пишу други. Зато треба што више, писати, снимати. Трговина органима је део трагичне судбине Срба током борбе за опстанак на Косову. Међународне снаге ће покренути истрагу, а овај роман такође може да помогне – сматра Дрецун.
Црквена звона у Јохановом сну
Након пресађивања срца, Јохан је почео да сања, а у сан га је увек уводило црквено звоно.Тај звук довео га је до једног дворишта, где је видео зграде и два пса како лају, али још није видео људе.Након неколико дана, у сну је видео и старију жену како храни живину, човека под орахом, младу жену како га заљубљено гледа и дечака који трчи.
Ти снови су му неко време давали позитивну енергију, а онда су, после месец-два, постали – ноћне море. Сањао је како га воде везаног у колони, са још четворицом Срба и једним Албанцем, Аземом који није био присталица Републике Косово.
Са свима је разговарао у сну и разумео српски језик. Италијанска везаКада је успостављен канал шверца са Италијом, почела је и трговина људским органима. У Италији је отворено много привремених, мобилних хируршких болница које су се стално премештале. Било их је и на бродовима. Косово је постало главна магистрала за трговину људским органима, а главна деоница Призрен, Клина и Исток, наводи Џелетовић.
