Pročitaj mi članakPromocija knjige vladike Grigorija; Sastanak sa Oliverovim bratancem, pa zatim i sa Đilasom; dogovor sa RTS-om o mom albumu „Pesme iz Kosovske avlije“; Sava Manojlović, „naš čovek“; uređivanje „nastradalih“ ruža i branje grožđa; organizacija razgovara sa opozicijom o novoj strategiji za Kosovo i Metohiju; intenzivna nedelja za nekog ko ima 74 godine
Петак, 13. септембар
Након синоћњег присуствовања промоцији књиге владике Григорија на Коларцу, уз јутарњу кафу сабирам утиске, за мене једне посебне вечери. Нарочито због чињенице да је пред препуним Коларцем у својој уводној беседи, преосвећени владика, од толико присутних угледних људи, београдске интелектуалне и културне елите, издвојио само мене и представио ме аудиторијуму као уваженог госта. Морам признати да ми је пријало.
Други дан боравка у Београду био је испуњен: у 10 сати у ресторану „Спајс“ на Бановом Брду састанак са Александром Ивановићем, адвокатом и функционером Народног покрета Србије, братанцем Оливера Ивановића. Незаобилазно је било евоцирање успомена на покојног Оливера, о његовом страдању које је, уствари увод у нова страдања српског народа на Косову и Метохији, а посебно на северу Косова. Да је данас жив, били би јачи, сигурно да не би дошло до овог егзодуса. Разговарамо о наредном састанку Срба са Косова и Метохије са српском опозицијом.
У 13 сати већ унапред договорен важан састанак са господином Драганом Ђиласом, председником СПП, на тему најављеног састанка српске опозиције и Срба са Косова и Метохије. Долазећи на договорено место нисам имао дилеме око Ђиласовог прихватања да учествује и подржи одржавање овог важног скупа. Брзо смо се договорили. Прихватио је и дан одржавања састанка, али и концепцију и теме које ће бити.
У 14. 30 већ нови састанак са представницима ПГП РТС. Потписивање уговора о издавању мог албума „Песме из Косовске авлије“, који треба да изађе у новембру.
У 17 сати полазим за Приштину и успут покушавам да успоставим контакт са Милошем Јовановићем и Микијем Алексићем. Тема разговора – наш састанак са опозицијом. Милоша нисам успео да добијем. Мики се јавио и прихватио учешће на састанку. Већ је касно, приближавам се административном прелазу Мердаре. Иако су ми приликом одласка за Београд рекли да су мере наше полиције које су уведене пре шест година укинуте, плашио сам се да после мог поновног наступања на телевизији, да су мере враћене. Полицајац узима документа, убацује у компјутер. Са зебњом ишчекујем његову реакцију. Вратио ми је одмах документа и пожелео срећан пут. Наставио сам уз узвик: Живела слобода!!!
Субота, 14. септембар
Данас ми у гости долази Сава Манојловић, „наш човек“. Звао ме је јутрос из Косовске Митровице. Састанак ће бити у просторијама Српског националног већа Косова и Метохије у Грачаници у 13 сати. Позивам новинаре. Придружују ми се Драган Велић и Дејан Баљошевић, чланови Председништва СНВ Косова и Метохије. Ту је и Ивана Симијоновић Ђорђевић, секретар Већа. Бићемо домаћини делегацији покрета „Крени-промени“.
У делегацији су поред Саве, Стеван Бабић и Никола Станковић. Информишемо их о стању у централном делу Косова, они нам причају о оном што су чули и видели на северу. Потресени су сазнањем у коме се наш народ нашао Куртијевом и Вучићевом неразумном политиком. Долазе и новинари, Будимир Ничић из Гласа Америке, Медија центра Чаглавица, новинарка РТК 2 Драгана Михајловић. Сава и ја дајемо изјаве о разговорима које смо имали, о нашим ставовима поводом Вучићевих мера за Косово. Као прави домаћини, данашње разговоре завршавамо ручком у једном од најлепших ресторана „Етно кући“ у Грачаници.
Недеља, 15. септембар
Недеља је, други дан викенда. После напорне суботе, одлучио сам да се одморим уз слушање музике и читање књиге владике Григорија „Странац у шуми“. Поподне излазим у мој прелепи врт, уређујем руже које су „настрадале“ због дуго очекиване кише. Нешто после 12 сати зове ме Милан Радоњић, новинар недељника „Радар“. Разговарамо о стању на Косову и Метохији. Рече ми да ће разговор објавити у наредном броју. У предвечерје берем грожђе у својој башти. Пре десетак година засадио сам шест чокота. Родило је. Довољно за мој породицу и моје пријатеље и комшије, којих је нажалост све мање. Касно увече контактирам Бориса Тадића, објашњавам му значај састанка 28. септембра у Београду. Није се много двоумио. И он подржава скуп. Учествоваће, уколико се до тада буде вратио из Њујорка, где присуствује раду Генералне скупштине УН. И Милош Јовановић, председник Нове ДСС, без поговора прихвата учешће.
Понедељак, 16. септембар
Устао сам рано, иначе сваког јутра већ сам у шест сати на ногама. Скувао сам кафу и изашао да је на тераси попијем. Захладнело је, па сам морао да се боље обучем. Одлазим на посао у моју Агенцију за правне послове. Испред канцеларије већ чекају клијенти. Завршавам са странкама. Очекујем разговор са једним младим политичарем Бранимиром Стојановићем, један од ретких у централном Косову који упорно подиже глас у заштити народа.
Тема разговора је састанак са опозицијом у Београду. Објаснио сам му разлоге и тему разговора. Прихватио је да заједно са својим саборцем Милијом Бишевцем, учествује у раду округлог стола. Разговарам са Зораном Лутовцем, председником ДС. Стари смо пријатељи. Знамо се још из времена мог деловања са владиком Артемијем. И тада је био у групи за израду програма Црквено-народног сабора. Брзо смо се договорили, схватио је значај састанка. И он је потврдио учешће.
Уторак, 17. септембар
овај дан резервисао сам за припрему округлог стола. Одлазим за Зубин Поток и договарам тезе за Оквире стратегије које ћемо представити опозицији 28. септембра. Контактирамо и Момира Стојановића. После ручка који је организовао Марко Јакшић, одлазим у Звечан и срећем се са младим Александром Арсенијевићем. Позивам га да учествује у раду стола. Разговор обављам и са младим Марком Јакшићем, Иваном Милетићем и Дејаном Недељковићем. Објашњавам им колико је значајно да они учествују у раду округлог стола.
Среда, 18. септембар
Већ у девет сати имам заказано суђење у Основном суду у Приштини. Заступам тужену страну. Спор врло занимљив. Трајало је до касно. Једва сам чекао да стигнем кући. Увече контактирам Радомира Лазовића и Павла Грбовића. Без обзира на разлике које постоје у сагледавања косовске кризе, било ми је изузетно стало да и они узму учешће у раду округлог стола о Косову. Нису се ни мало двоумили, потврдили су долазак.
Четвртак, 19. септембар
Поново суђење у Основном суду у Приштини – Огранак у Грачаници. Заступам два Албанца у спору са општином Грачаница. И поред толико адвоката Албанаца, они су дали мени поверење, што ме чини посебно одговорним. Поподне контактирам професора Милоша Ковића, објашњавам важност скупа. Очекујем да се он и професор Слободан Самарџић одазову скупу. Задовољан сам, нико није одбио позив. Напротив. Настављам консултације и рад на Предлогу оквира за нову стратегију опстанка Срба на Косову и Метохији. За моје 74 године, невероватно интензивна недеља. Нека ми Бог помогне!
Аутор је председник Српског националног већа Косова и Метохије
