Прочитај ми чланак
То што је Државна комисија за попис депоа 555 Председништва СФР Југославије, познатијег као сеф Јосипа Броза Тита скинула ознаку државне тајне, која је стављена 30. маја 1982, није много помогло да се обелодани садржај 10 врећа које се чувају у трезору Народне банке Србије.
Правни заступници Брозових наследника, али и чланова Краљевског дома Карађорђевић, који сматрају да се у депоу налази и имовина њихове породице, незадовољни су Извештајем државне комисије, зато што не говори о садржају депоа, него о поређењу затеченог стања са пописом ствари из времена после Брозове смрти.
Адвокати обе стране најављују да би од Првог основног суда у Београду, пред којим се води оставинска расправа Брозових, предмет О-5704/10, судија Весна Милојевић, могли да траже вештачење, коме би присуствовали чланови породица Броз и Карађорђевић, као и њихови правни заступници, да би се тачно утврдило шта је чије. Не искључује се ни могућност да се заступници обе стране договоре да је реч о „неспорно заједничком интересу“, јер им није достављен извештај вештака, ког је без налога суда ангажовала Државна комисија и његов налаз укључила у свој документ достављен суду.
– У овом оставинском процесу имамо три учесника, због чега треба прецизно утврдити шта је имовина која припада Брозу, шта припада Карађорђевићима, а шта држави. У моменту Брозове смрти све покретне ствари у његовој државини сматају се његовом имовином под претпоставком власништва и деле између наследника и брачног друга. Пошто сада постоји оно што се по англосаксонском праву зове оборивост правне претпоставке, која трећем лицу даје право потраживања имовине за коју има сазнање да је припадала његовим прецима, у процес су се укључили и Карађорђевићи. Извештај и записник Државне комисије је нека врста сравњења између списка и садржине врећа. Ми тражимо спискове предмета који се у њима налазе – каже за Данас адвокат Горан Петронијевић, који заступа Титовог унука Јосипа Јошку Броза.
Он каже да је уз извештај из суда достављен и допис Душана Павловића, бившег заменика директора Музеја историје Југославије, који је прецизирао наслове двадесетак књига и свезака у којима постоји попис Брозове имовине.
– Много тога је нестало и покрадено, али овде правда не сме да омане, јер би то могло да има историјске реперкусије. Страхујем да последњих дана неко покушава да, преко ове оставине, наметне нову поделу Срба на ројалисте и републиканце, зашта нема основа. Шта год ко мислио о Брозу, чињеница је да ништа није однео са собом, нити је оставио наследницима – истиче Петронијевић.
Адвокатица Душанка Суботић Хомен, која заступа кнегињу Јелисавету Карађорђевић и потомке краљевића Томислава и Андреја: Катарину, Николу, Михајла, Лавињу, Тању и Димитрија, истиче да „ни Карађорђевићи ни Брозови, који се после 70 година налазе у истом процесу, не желе да узму оно што им не припада“. Принц Александар и један од синова краљевића Андреја принц Владимир имају своје посебне правне заступнике, али ће сви адвокати Карађорђевића нејвероватније у договору наступати у овом предмету.
– За пуномоћнике краљевске породице битно је да се утврди и издвоји имовина која неспорно припада Карађорђевићима. Комисија је кроз вештачење то утврдила и неопходно је да нам се тај налаз достави, као заинтересованим корисницима у Брозовој оставини. Оно што се издвоји из заоставштине Јосипа Броза као имовина Карађорђевића, посебним поступком ће се расправљати као оставина после смрти краљице Марије и краља Александра Првог – објашњава Душанка Суботић Хомен.
Оливер Антић, председник Државне комисије за попис депоа 555 и правни саветник председника Србије, изјавио је за Данас да је „сада све у рукама суда“. Он негира да правним заступницима Брозових и Карађорђевића није достављан извештај вештака ког је Државна комисија ангажовала.
– Знам да је суд наложио копирање извештаја, чије трошкове копирања све заинтересоване странке морају да плате. Пошто садржај депоа сад више није тајна, суд може да наложи увид у сеф и чак да се те ствари комисијски преместе у судски депозит. Ми смо чак дали и извештај једног сведока који је био у комисији Председништва СФРЈ – напомиње професор Антић.
Ида Никитовић, портпаролка Првог основног суда, потврдила је за Данас да је у предмету оставине Јосипа Броза суд добио и вештачење вештака ког је именовала Државна комисија, али да га није доставио странкама зато што то вештачење суд није тражио. Она каже да ни странке до сада нису тражиле вештачење, него попис ствари у депоу 555, као и да је „пуномоћницима странака предочено да извештај вештака Државне комисије могу да добију на увид и копирају“.
Осим Оливера Антића, на попису депоа 555 као чланови Државне комисије радили су још један од саветника председника Србије – Милорад Симић и заменик генералног секретара Председништва Ненад Јевремовић.
Где су пописи?
Како је Данасу незванично речено, бивши заменик директора Музеја историје Југославије Душан Павловић наводи да се пописи ствари којима је Броз располагао налазио у каси библиотеке Белог двора која је 1945. враћена из Лондона, а припадала је Карађорђевићима. Павловић, наводно, помиње око 30 килограма злата у полугама, 2.600 златних новчића, нумизматику кнеза Павла, накит краљице Марије и краља Александра Првог. Према Павловићевим сазнањима, попис Брозових ствари може се наћи у књизи Резиденције ЈБТ, посебном попису са стварима у трезору НБС, као и документима похрањеним у архиву Музеја историје Србије. У Музеју историје Србије Данасу је незванично речено да се такви пописи не налазе у њиховом поседу.
Антић: Нема ничег Брозовог
– Из списка ствари у депозиту 555. види се да ту нема ништа што је званично Брозово. Ако има два или три предмета која могу некако да се повежу с њим, а остало су хиљаде и хиљаде предмета. Ту има свега и свачега, краљевског накита, полуга – каже Оливер Антић. Према незваничним сазнањима Данаса, реч је о 7.000 предмета, међу којима је и 19 сандука са сребрним посуђем последње српске и југословенске краљевске династије.
(Данас)
