Прочитај ми чланак
Како је Србија дошла у ситуацију да свако ко преферира национално писмо буде проглашен за клерофашисту?
Латиница је уведена први пут званично у Србију 1915. године од окупационих трупа Аустроугарске монархије. Готово сто година после овог догађаја, латиница је, вероватно, и постала доминантна у Србији, на добром путу да постане и једино званично писмо. Срби, као народ, по свему судећи, доживљавају двоструко одумирање, демографско и културно.
Пре 1915. године, Ватикан и владари западних царстава су кроз неколико векова Србима наметали латиницу као „пречицу“ за ширење католичке вере међу православним Словенима. Митрополит дабробосански Сава Косановић у 19. веку је био један од најжешћих противника наметања латинице и унијаћења Срба.
За латинизацију Србије последњих година одговорни су и помодари који су на овај начин желели да „постану ближи западној култури“, не схватајући да управо оригиналност и различитост обогаћују европску културу. Наши еурофористи као да желе да сви на Старом континенту говоримо истим језиком, користимо исто писмо, исто мислимо, исто се облачимо, читамо исте књиге… Проблем је у томе што овакво наметање више личи на орвелизам и комунизам, него на западну демократију.
Лингвиста и филолог Иван Клајн истиче да за латинизацију Србије нису криви само комунисти, како се то често тумачи.
– Латиница је у Србију уведена још у Краљевини Југославији. Иако се она тада није масовно користила, Срби су је усвојили због братског осећања према Хрватима и Словенцима, надајући се да ће и они прихватити ћирилицу. Нада је била узалудна – констатује Клајн.
Ипак, за разлику од совјетских комуниста, који су сачували ћирилицу, њихове југословенске колеге су је у најмању руку гушиле и ставиле у потпуно подређени положај. На пописима, за националност Југословен, највише пријављених је било из Србије, који су олако присвојили и латинично писмо.
Чини се да је употреба латинице у Србији још већа после 2000. године, него у време комунистичког режима. Помодарство је сигурно имало улогу у новом таласу латинизације последњих година.
Латиница је данас распрострањена и у просвети. Многи професори често на табли пишу латиницом, док су књиге на факултету такође већински на латиници. И у београдској Кнез Михаиловој улици, више од 86 одсто назива фирми написано је на латиничном писму или енглеском језику, док је тек понеки натпис на ћирилици…
Националне мањине
Када руководиоце великих домаћих фирми упитате због чега на омотима искључиво штампају латиницу, одговор је да њихове производе купују и хрватске, бошњачке и мађарске породице. Поставља се питање, како је онда могуће да грађани земље, чији Устав изричито истиче ћирилицу као једино званично и обавезно писмо, не користе исту и коме она може да смета?
О кршењу права националних мањина овде нема ни говора, јер су она загарантована употребом језика и писма националне припадности. Латиницу мањинама нико не забрањује, али ако је једино ћирилично писмо званично у Србији, његова употреба би требало да важи за све, а не да се схвата као наметање српског национализма. Ћирилични рачуни за плаћање, новине и амбалажа у Бугарској или Русији, сигурно се од стране националних мањина не третирају као шиканирање.
Грчка и Бугарска
А да чак ни Европска унија нема апсолутно ништа против ћирилице, најбоље показују примери Грчке и Бугарске. ЕУ је ћирилицу прогласила за једно од својих званичних писама, а Бугари су чак издејствовали да од 2010. године, када евро постане званичне валута у овој земљи, све новчанице буду штампане искључиво на ћирилици!
– То само показује да Бугари имају више достојанства од нас. Додворавамо се и понижавамо, иако од нас то нико ни не тражи. Нажалост, ми смо губитници, нација која не зна где иде и шта ради – категоричан је Крестић.
Русија
Савезна служба надзора у области масовних комуникација, веза и очувања културног наслеђа, забранила је оператерима мобилне телефоније у Русији слање информативних СМС-ова латиничним писмом. Тако се свака СМС порука упућена корисницима на латиничном писму сматра незаконитом.
Слична идеја спроведена је и у Бугарској. Члан Европског парламента из Бугарске Кристијан Вигенин затражио је да Европска комисија интервенише и заштити бугарски језик и културу, зато што када желе да пошаљу СМС на ћирилици, Бугари морају да плате дупло већу цену поруке.
Хрватска
Ћирилица је једно време била и хрватско писмо. У 17. веку, католичка „Конгрегација де пропаганде фиде“ (са задатком ширења католичанства), истраживала је које је писмо најзаступљеније у јужнословенским народима, а то је била ћирилица. На ћирилици су написани Дубровачки зборник, средњовековне песме, званични акти и тестаменти, као и Винодолски статут.
Сачувана је и табла о доградњи католичке цркве Госпиног рођења у Равни, 15 км од Дубровника, која је исклесана на српској средњовековној ћирилици. И данас постоје матичне књиге из крајева са хрватским становништвом, написане на ћирилици.
У Загребу, последња фирма са ћириличном таблом био је хотел „Београд“ из 1937. године. Затим је поглавник нацистичке НДХ Анте Павелић, 25. априла 1941. године, потписао законску одредбу о забрани употребе ћирилице на територији хрватске државе.
А. Димитријевић
