Прочитај ми чланак
(Србин.инфо)
Зашто се Срби стиде свог писма, а свако ко га помене проглашава националистом? Да ли се ћирилица брише, да би се избрисала и Србија? Редакција „Србин инфо“ покушаће да у два наставка да одговоре на ова питања.
Од када је стигла са аустроугарском окупацијом латиница никада није била овако доминантна, чак ни у СФРЈ.
Један од темеља националног идентитета Срба преживео је многе ударце и притиске у историји, али је данас на корак од страдања. И то од српске руке.
И док се народи, попут Руса, Бугара и Грка поносе својим писмом, користе га на рачунарима, мобилним телефонима, при писању, штампању књига и новина, употреба слова из азбуке Вука Караџића у Србији као да је постала велика срамота. Док су се Грци и Бугари изборили да евре штампају на свом писму, у Србији се ћирилица доживљава као застарела, превазиђена ствар, која служи за „наметање српског национализма“.
Када је УНЕСКО у питању, латиницу, толико популарну у Србији, ова светска организација је окарактерисала као хрватско писмо, што значи да би једног дана, сва дела написана на латиници, могла да се окарактеришу као хрватска културна баштина. За српско писмо, УНЕСКО једино признаје српску ћирилицу.
Од културног и националног обележја, ћирилица је данас постала угрожена врста, којој прети коначни одстрел. Колико је стање алармантно, најбоље показује сурова шала, да Срби користе ћирилицу још само на умрлицама и надгробним споменицима, иако ни то више није правило. Латиница је, нажалост, постала једино комерцијално писмо у Србији. Уговори банака, рачуни за плаћање, називи фирми и компанија у Србији се искључиво пишу латиничним писмом. Ћирилице нема чак ни на етикетама за упутство, које се лепе на увозне производе.
Такође, креатори свих комерцијалних билборда на улицама као да никада нису чули за Вука Караџића. Чак се и произвођачи, чије је име деценијима писано на ћирилици (попут „Књаза Милоша“), последњих година окрећу „модерном“ писму.
И туристичке табле у Београду написане су латиницом, под изговором да „се странци лакше снађу“, иако одмах поред стоји и упутство на енглеском језику. Град Москва, која има немерљиво већи број туриста од Београда, има тек покоју таблу на енглеском језику, док су табле са латиницом у руској престоници незамислива појава. Докле, то најбоље потврђује чињеница да су и табле ресторана „Мекдоналдс“ у Русији искључиво на ћирилици.
И сами странци, чини се, више поштују Вукову азбуку од нас самих. Компанија за компјутерске програме „Мајкрософт“, као и најпопуларнији претраживач на Интернету „Гугл“, своје апликације на српском језику су урадиле на ћирилици.
Многе стране компаније при уласку на српско тржиште су у почетку кренуле искључиво са употребом ћирилице, али су брзо одустале, када су схватиле да домаћи пословни свет зна само за латинично писмо.
Од многих данашњих Срба, ћирилицу је више ценио Бернард Шо. Славни енглески драмски писац тестаментом је оставио новац као награду ономе ко успе да изврши ревизију енглеске абецеде по узору на српску азбуку. Вукову ћирилицу је Шо сматрао најбољим, најлогичнијим и најједноставнијим писмом на свету.
Дневне новине које излазе на ћирилици могу се избројати прстом једне руке, док је готово немогуће пронаћи недељни или месечни часопис са српским писмом. Слична ситуација је и када су књиге у питању. На питање зашто, издавачи се правдају да новине и књиге на ћирилици могу да продају само Србима, док овако купце могу да пронађу и међу националним мањинама, у Хрватској или БиХ. Другим речима, за незнатно већи профит, изгледа да смо спремни и да се одрекнемо националог обележја.
Стиче се утисак да је знатан део маркетиншких, трговачких и услужних занимања, од дизајнера у великим компанијама, до ситних трговаца, поверовао да ће одабиром латинице постати модерни и да ће се тако лакше приближити потрошачима. Многи дојучерашњи власници С.Т.Р. или С.У.Р, данас се утркују ко ће на своју радњу да стави упечатљивији назив на енглеском.
– Вероватно већина њих и не зна шта те речи значе. Ипак, још је горе када кафани или продавници дају српско име, а напишу га латиницом. У питању је обичан примитивизам. Никада у српској историји, латиница није била овако доминантна, чак ни када смо живели у Југославији – каже историчар др Василије Крестић.
Комунизам и српско-хрватски језик подметнули су Србима латиницу као кукавичије јаје. За југословенство, деценијама смо жртвовали културну баштину, учили и употребљавали латиницу, док Хрватима, босанским муслиманима и Словенцима није падало на памет да прихвате званично ћирилично писмо. Свако наметање азбуке, окарактерисано је као великосрпски национализам.
– Један део домаће јавности, безрезервно подржава оно што представља Запад. Вероватно мисле како ће писањем латиницом брже и лакше да се приближе европским интеграцијама. Када неко и помене ћирилицу, одмах га прогласе за националисту и ретроградну снагу. Ово су потпуно погрешне претпоставке – сматра Крестић.
Посебна опасност ћирилици прети од латинизације деце. Јер, док су старије генерације за основно писмо ипак имале Вукову азбуку, данашњи школарци, чим науче ћирилицу као основно писмо у школама, већински (заувек) прелазе на употребу латинице.
Дечје телевизије, новине, сликовнице, књиге, албуми са сличицама, у преко 80 одсто случајева су на латиници. СМС поруке на мобилним телефонима у Србији не могу да се шаљу на ћириличном писму и деца се веома брзо одричу ћирилице као нечег застарелог и досадног.
(Наставиће се)
А. Димитријевић
