Прочитај ми чланакДоц др Верица Јовановић напомиње да за сада није доказано да је отварање школа повезано са значајнијим повец́ањем преноса вируса у општој популацији, као што затварање школа није једина и најефикаснија мера за спречавање ширења ове болести
Проценат оболеле деце од корона вируса у Србији је у истим оквирима као и у европским земљама, односно заступљеност позитивних случајева у дечијој популацији, у узрасту до 18 година, је нешто мањи од 5 одсто у односу на све инфициране новим корона вирусом. У целокупној структури оболевања, проценат деце у узрасту од 5 до 14 година је 1,7 одсто каже за Телеграф.рс вршилац дужности директора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ доц др Верица Јовановић.
Foto. Tanjug AP
У разговору за наш портал. доц др Јовановић каже да полазак деце у школу у овој школској години, када нас окружује ЦОВИД 19, представља посебан изазов. Напомиње да за сада није доказано да је отварање школа повезано са значајнијим повећањем преноса вируса у општој популацији, као што затварање школа није једина и најефикаснија мера за спречавање ширења ове болести.
Истиче да истраживања случајева оболевања од короне у школским срединама указују да преношење инфекције са детета на дете у школама није често, али и да је значајно да се сви одговорно понашамо када су мере заштите у питању, како би се ситуација стабилизовала, јер нам јесен доноси нове изазове за које морамо бити спремни.
– Према подацима из европских земаља, ЦОВИД-19 је регистрован у малом проценту међу децом млађом од 18 година. Наиме, подаци из литературе указују да од укупног броја оболелих од короне, мање од 5 одсто чине деца млађа од 18 година. Инфекција корона вирусом код деце у највећем броју случајева протиче асимптоматски или са благом клиничком сликом, углавном остаје неоткривена. Зато је тешко прецизно утврдити број деце основних и средњих школа, која су оболела од ЦОВИД-19 у претходном периоду, јер нису похађала наставу у школи, већ се настава одвијала онлине.
Евиденцију о оболелој деци прикупљали су домови здравља или болничке установе, у којима се мањи број деце лечио, јер није ни било потребе за упућивањем на болничко лечење осим у одређеним стањима, што је и учињено.
– Према подацима којима располажемо из наше земље, проценат оболеле деце у Србији је у истим оквирима као и у европским земљама, односно заступљеност ЦОВИД позитивних случајева у дечијој популацији, у узрасту до 18 година, је нешто мањи од 5 процента од свих инфицираних новим корона вирусом. У целокупној структури оболевања од ЦОВИДА-19 заступљеност деце узраста од 5 до 14. година живота је 1,7 одсто. Највећи проценат оболелих припада одраслом становништву, који су старији од 18 година.
Здравље и безбедност деце, као и континуирани наставак школовања су важни приоритети за њихов развој. Зато полазак деце у школу у овој школској години, када нас окружује ЦОВИД 19 представља посебан изазов, обавезује и просветне и здравствене раднике, али и родитеље, на позорност и сарадњу у циљу праћења здравственог стања деце и коришћења препоручених мера заштите у циљу контроле короне међу школском децом. Не само за нас, већ за све земље у свету, велики је изазов организовати наставу уз истовремено смањење потенцијалног ризика од инфекције САРС-ЦоВ-2 у ситуацији када је вирус присутан у популацији.
– Епидемиолошки ризик који носи окупљање деце у школама, односно полазак у школу, потребно је максимално смањити применом заштитних мера. Имајући у виду да је корона вирус међу нама, неопходно је коришчење личних зашитних мера свакодневно, како у школи тако и ван ње, уколико има окупљања.
– У циљу што ефикаснијег рада и постизања безбедности за сву децу, школе ће организовати свој рад уз поштовање превентивних мера. С обзиром на то да ће у учионици бити смањен број ђака, деца ће имати адекватну дистанцу у учионицама, па ће маску моћи да скину када седе у клупи, јер постоји физичка дистанца. У свим другим случајевима, када деца разговарају, одговарају на часу, иду на одморе или у тоалет, мораће да носе маске. Употреба маски, поштовање физичке дистанце и хигијена руку су мере које су неопходне и и даље их треба доследно спроводити.
– Почетак школске године је значајан догађај за сваког ђака и целу породицу, а ова ће имати одређене специфичности у односу на све претходне године. Као и у већини земаља, и у нашој земљи пракса у понашању и примени заштититних мера биће део свакодневице, ради очувања здравља деце, родитеља, запослених у школама и свих нас. Уз школске торбе, деца ће носити и маске. Оне могу бити различите – платнене, хируршке, епидемиолошке, и најважније је да се носе и да се користе правилно, тако да покривају нос и уста.
– Употреба маски, физичка дистанца и хигијена руку, су правила по којима живимо већ месецима и са којима су се деца већ упознала и верујем, прихватила, захваљујући и својим члановима породице. Сада ће то искуство и праксу у понашању, примењивати и у својим школама. Зато ће први дан школске године бити посвећен предавањима о начинима и значају превенције ЦОВИД-19 у школској средини.
– При уласку у школу, у затворени простор дете треба да носи маску. Такође је важно да опере руке или да изврши дезинфекцију руку чим уђе у школу.
– Препоручујемо да се маска носи непрекидно, јер је то апсолутно најбезбедније. Дете може да одложи маску док седи у својој клупи и слуша наставу, јер ће организација седења у учионици подразумевати прописане дистанце и распоред, те у таквим околностима може да седи и без коришћења маске. Такође, веома је важно да родитељи сваког јутра провере здравствено стање свога детета и, уколико примете да има респираторне сметње, или повишену температуру, оно не треба да иде у школу.
– За сада није доказано да је поновно отварање школа повезано са значајнијим повец́ањем преноса вируса у општој популацији. Такође, затварање школа није једина и најефикаснија мера за спречавање ширења ЦОВИД-19 у популацији, а до сада је регистрован мали број епидемија ЦОВИД-19 у школама у свету. Школе су веома битне за правилан развој наше деце. Свакако да ћемо пратити кретање оболевања деце у школама, како бисмо адекватно и правовремено реаговали, уколико до повећања оболевања код деце дође. Праћењем оболевања у школама, преко надлежних здравствених установа, не само у нашој земљи него и у земљама у свету, временом ћемо стећи више знања о начину и степену ширења вируса у школској средини и утицају на ток епидемије у популацији, ефикасности превентивних мера и у складу са тим предузети све како би унапредили и заштитили здравље наше деце, а у исто време омогућили им правилан развој, добро образовање и раст уз своје вршњаке.
– У борби са овим вирусом, кључна је употреба превентивних мера и потребно је да смо сви свесни тога. Значајно је да се сви одговорно понашамо када су мере заштите у питању, како би се ситуација стабилизовала, јер нам јесен доноси нове изазове за које морамо бити спремни – појаву других вируса, пре свега вируса грипа који ће се појавити током јесени, а веома вероватно биће удружен са вирусом који изазива ЦОВИД-19. Препоруке за безбедан повратак у школе, односно почетак школске године, током пандемије ЦОВИД-19, предвиђају одредјене процедуре, уколико се симптоми појаве код ученика у школи.
– Наставници и учитељи ће бити упознати и већ јесу, са начинима препознавања сумњи да се ради о ЦОВИД-19 обољењу. Уколико постоји сумња на респираторну инфекцију код ученика, дете се смешта у собу за изолацију, обавештавају се родитељи који потом одводе дете у најближу ковид амбуланту на преглед. Уколико неко од запослених осети симптоме респираторне болести, треба отклонити сумњу. И запослени треба што пре да се јави у ковид амбуланту надлежног дома здравља. Уколико се болест појави код укућана школског детета, дете не треба да долази у школу, већ наставу треба да прати од куће док се не стекну услови за повратак у школу.
Истакла бих да школа треба да упути своје ђаке како да се понашају, и да им на првом часу дају информације о коришчењу маски, поштовању физичке дистанце, дезинфекцији и прању руку, као и друге информације о поступању уколико неко у њиховом окружењу оболи.
– Истраживања случајева оболевања од ЦОВИД-19 у школским срединама указују да преношење инфекције са детета на дете у школама није често, и да није главни узрок ширења инфекције САРС-ЦоВ-2 међу децом, односно да до заражавања деце најчешће не долази приликом боравка у школи. Такође, затварање школа не пружа сигурну заштиту по здравље деце, која и ако оболе од ЦОВИД-19, у вец́ем проценту развијају врло благ или асимптоматски облик инфекције.
– Уз примену препоручених општих мера превенције, преношење инфекције у школама биће мањег интензитета него приликом боравка на осталим места где истовремено борави већи број људи, а где не постоји строга контрола примене општих мера превенције.
– Процењено је да је за најмлађе ђаке најбоље да похађају наставу у школској средини. Млађи ученици ће моћи да имају максимално четири часа дневно, који ће бити скраћени на 30 минута, у учионицама ће бити максимално 15 ђака, уз удаљеност седења у клупама минимално један и по метар. Настава ће се организовати уз примену свих мера које ће максимално смањити потенцијални ризик од ширења респираторних инфекција. На родитељима је да, као и увек, буду подршка својој деци и да им буду пример тако што ће и сами у свакодневном животу примењивати све превентивне мере, како би заштитили себе и своју породицу од ЦОВИД-19. Уверена сам да родитељи разумеју колико је важно да у новим околностима и личним примером својој децу покажу важност поштовања свих мера, које значе очување здравља свих нас.
