Прочитај ми чланак
Испред РТС-а, у суботу је одржан протест због одбијања јавног сервиса и директора Александра Тијанића да се емитује филм „Тежина ланаца“, режисера Бориса Малагурског о страдању Срба на Космету и распаду некадашње заједничке државе током деведесетих година.
На протесту, који је подржао и покрет „Двери“, учествовали су: Борис Малагурски, аутор филма, Јасмина Вујић, светски познат нуклеарни физичар, професор на Берклију, Бошко Ћирковић Шкабо, члан хип-хоп групе „Београдски синдикат“, Бранко Павловић, политички аналитичар, проф. др Мила Алечковић-Николић, професор са Сорбоне, клинички психолог и писац и Џон Боснић, канадски новинар и документариста.
Редакција „Србин.инфо“ вам пренеси шта су том приликом рекли неки говорници и учесници протеста: о РТС, као најважнијем српском јавном гласилу, о слободи медија у Србији и тренутном стању у којем се налази држава и српски народ уцелини.
Јасмина Л. Вујић, професор Нуклеарне физике на Универзитету Беркли: Ако се РТС води као јавни сервис слободне Србије, онда овај народ, који је овде има право да се појави на таквој телевизији и да се чује његово и другачије мишљење. С обзиром на то да је РТС ипак режимски медиј, онда нека га режим из свог џепа и плаћа.
Очигледно, филм „Тежина ланаца“ није могао да буде приказан на РТС, јер је уочи избора неко могао да чује и нешто лоше о безалтернативном путу у ЕУ. Јер, филм управо о томе говори, шта је то ЕУ, шта нас очекује тамо, шта нећемо да добијемо, а шта ћемо да изгубимо.
Зашто РТС као јавни сервис није имао јавне дискусије о томе, шта су позитивне ствари, а шта негативне ствари придруживања Европској унији. Знате, студенти српског порекла на Берклију организовали су приказивање овога филма. Нико није реч рекао против тога или је забранио приказивање филма. Имао је преко 200 гладалаца, који су након пројекције учествовали у фантастичној дискусији. А овде, где је посебно важно да људи чују поруке филма, он се цензурише и забрањује. Нека Александар Тијанић изађе и каже ко му је наредио да овај филм не прикаже на националној телевизији.
Мила Алечковић, професор, психолох и филозоф: РТС, односно јавни медијски сервис, прозвала сам „Јаволт сервилис“. Они су најсервилнији организам данас у Србији. Ми смо овде, да протестујемо зато што се не приказује филм Бориса Малагурског „Тежина ланаца“. А чега се плаши ова кућа; какве они имају ланце на рукама и ногама када се боје да пусте филм о распаду Југославије. Постали су јавни банкомат који само тражи од ове голе сиротиње да плаћа некакву преплату. Народ неће да плаћа и не треба да плаћа. Не знају да се спрема огроман, сиротињски, српски, народни талас, који ће да почисти све прљаво у Србији и Србији вратити чистину и сјај истине!
Ово није никаква Бастиља, Бастиља је била и пала, ово је овде Камијевски вирус који се сваки пут изнова пробуди кад год другови после револуције седну на Дедиње и забораве шта су све радили своме народу, коме они, рођењем припадају, а својим потезима га се свакодневно одричу. Али ми, драги пријатељи који смо овде данас, ми нећемо никада ићи на Дедиње, ми ћемо долазити овде, да би са овога места поново кренули у Србији. Желимо да приказивањем филма„Тежина ланаца”, почне скидање ланаца са руку и ногу Србије.
Бранко Павловић, политички аналитичар: Филм Бориса Малагурског, Тежине ланаца, и нарочито одбијање приказивања тог филма на РТС, покреће три питања. Једно је подршка младим и талентованим људима од стране националних институција. Овде је пример како једна важна национална институција, одбија да пружи елементарну подршку изузетно талентованом младом човеку какав је Борис Малагурски, али и другим уметницима.
Друго важно питање је демократичност на јавном медију. За оне који су на власти, за њих је не постоји алтернатива њиховом размишљању. А филм, Тежина ланаца, заправо не даје могућност да будете за или против нечега, већ вас тера на размишљање и тера вас на преиспитивање својих ставова. Управо се тога највише и плаше.
И треће важно питање је ћутање јавног сервиса о озбиљним питањима, која се тичу судбине Србије и српског народа. Пре 25година то је била Југославија. Опет је била затворена цела прича, сервирана само једна прича, само једна алтернатива, и видели смо како је све то завршило. Данас не можемо да расправљамо о ЕУ. Не може, то је затворена прича, има неких 126 посланика, који дигну руку и кажу: тоје став. И ти сада можеш бити само за и против. Нема више о томе расправе.
Бранислав Палић, мултимедијални уметник: Када светлост почне да се шири, она наилази на мрак и где је мрак светлост почиње да удара. Дошао сам на протест, зато што је РТС тај мрак. Додуше РТС обећава бољи културни програм на другом каналу, али су то само празна обећања, које замењује додатно ширење мрака.
Тренутно стање у култури је антикултура. Форсирају се уметници који представљају квази уметност, без икакве вредности. Они немају везе са културом, духовношћу нити са било чим што је везано аутетично за ове просторе. Зато предлажем да се људи шетају око културних националних институција и уживају у њиховом распадњућу. У те институције убрајам нарочито РТС.
Стефан Станић, студент (23 године): РТС је режимски алат за пропаганду. Иначе сам одавно престао да гледам ТВ, зато што ту не могу ништа битно да чујем. Да сазнам истините информације служи ми интернет, где цензура још није заживела.
Дејан Петар Златановић
