Прочитај ми чланак

„Таквог горења нема ни у Африци, грађани касно обавештени о пожару у Винчи“

0

Професор Машинског факултета Универзитета у Београду Александар Јововић, говорећи о пожару на депонији у Винчи, наводи да таквог случаја горења депоније нема ни у Африци педесетих година. Никола Јовановић из Центра за локалну самоуправу додаје да приватни партнер није преузео управљање депонијом када је требало, што је, како сматра, један од кључних разлога за пожар.

Професор Јововић напомиње да је постоји реч која изражава претњу када гори отпад на отвореном.

„Ако погледате национална документа о имплементацији стокхолмске конвенције видећете да је највећи извор диоксина и флурана било отворено горење, што њива што депонија. Ово је један од већих акцидената, сагоревање без контроле продукује попсове, који су не само акутно токсични, али за то вам треба одређена концентрација, али су канцерогени и оно што је много горе – мутагени су, остављају последице на будуће генерације“, објашњава професор.

Додаје да се у Београду не мере специфичне органске компоненете, као и да се диоксини и флурани нигде не мере у ваздуху.

„Не постоје уређаји који их мере континуално. Могу се мерити посредно неке компоненте. Видели сте да су концентрације ситних честица огромне, јасно је да су се на тим честицама везали и да путују. Не морате да мерите све да бисте знали чега има. Оваквог случаја горења депоније нема ни у Африци 50тих“, каже Јововић.

Професор каже да је тешко гасити депоније те површине.

„Отпад се на сваку депонију, а Винча је једна од 10 највећих неуређених депонија на свету, довози сваки дан и притисне више или мање и тако временом брдо расте. У подземљу депоније ваздуха нема, то је средина која погодује стварању метана. Када дођу тренуци упале се џепови и почне да гори великом снагом. Не можете тако лако да гасите депоније оваквих површина, проблем је што не можете да приђете џеповима, може камион да пропадне у делове депоније, морате да имате канадер. Коначно решење је да се депонија затвори, прекрије одређеним материјалима и да се поставе колектори гаса који ће трошити тај гас“, објаснио је професор Јововић.

Каже и да је затрпавање депоније неопходно како би се спречио довод кисеоника.

„Концепт планова управљања отпадом за град предвиђају термички третман отпада. То је врло озбиљан третман, Аустрија и Немачка имају висок ниво сагоревања. О томе какав вам је отпад зависи какве ћете третман имати. И старим планом из 2010. предивђен је висок ниво примарне сепарације, која је кључна. Предвиђен је висок ниво примарне сепарације. Остатак отпада треба да иде не неки третман. Није тачно да оваква постројења преставаљају ризик, Суез је један од највећих светских управљача отпадом, стално мешамо тезе, да ли је ово економски како тзреба ја о томе не говорим, да не бркамо струку, технику и финансије“, рекао је Јововић.

Никола Јовановић каже да је одговорност на градској управи, пошто је 2. августа управљање требало да пребаци на приватног партнера.

„Градска чистоћа је повукла две своје кључне машине, које служе да се сабија смеће и пробија да се извуче кисеоник и од 2. августа механизација не ради. А приватни партнер је донео само вагу за мерење смећа, а не и своју механизацију. Тако да смо остали без третмана смећа и то је један од кључних узрока зашто је избио пожар и нанео трајну штету“, каже.

Додаје да су неколико пута питање депоније у Винчи покушали да ставе на дневни ред градске Скупштине, али да је то одбијано.

„Са новом влашћу променио се концепт управљања отпадом, одлучили су се на приватног партнера. Видимо катастрофалну комуникацију, стара депонија није затворена, није преузет третман отпада и оно што највише шокира – срамота је да је пожар на депонији избио у пола девет увече, а да грађани нису обавештени до четири поподне да се нешто предузима. Када избије пожар мора град да прогласи ванредну ситуацију, да се да обавештење грађанима, предузму посебне мере. Ми имамо покушај да се заташка, да није било људи с мрежа, вероватно би било покушано да се не сазна“, сматра Јовановић.

Добрица Веселиновић из Не давимо Београд наводи да су прве информације о пожару стигле из Панчева а да је сутра ујутру дим био по целом Београду.

„Одлучили смо да видимо шта се тамо дешава, затекли смо јако велики пожар, неколико десетина ватрогасаца који су ставили један штаб где су штитили да се даље не прошири. У једном тренутку радник је пришао ватрогасцима и рекао па мора ово да се затрпава земљом. Ово је озбиљна ситуација“, сматра Веселиновић.

„У Винчи смо добили политику јавно приватног парнерства које нам одузуима јако велики ресурс, који смо ми у обавези по разним стандардима да рециклирано и да идемо ка зеро wасте, добили смо озбиљан здравствени ризик и нејасно управљање јавним предузећем. Имамо јасно погодовање градске администрације приватном партнеру, имамо нешто што ће нас у будућности пуно коштати и немамо решен проблем. Ја бих рекао да је ово најпогрешнија ствар која је могла да се деси“, каже Веселиновић.

Зато, поручује, не треба ништа очекивати од ове градске администрације.

„Ми морамо да бринемо једни о другима. Да се организујемо да Београд постане добар град за све, а не само за привилеговану елиту“, каже Веселиновић.

Јовановић додаје да депонију у Винчи треба што пре херметички затворити.

„Имамо власт коју плаћамо милијарду евра годишње и имамо случај да се грађани обавештавају преко друштвених мрежа, а да им градоначелник каже затворите прозоре, а пре тога смо изложени канцерогеним супстанцама 20 сати, а да нико не говори о томе. Видимо како се управа односи према нама“, рекао је Јовановић.