Прочитај ми чланак

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ МАСОВНО НАС УХОДЕ: Ко све има осетљиве податке о нама?

0

На крају сваког дана „Теленор“ све информације о свим позивима у тој мрежи доставља српској тајној служби БИА. Још драстичнији пример је „Орион“, који је на захтев БИА обезбедио директан приступ својој инфраструктури.

Знајући да је интернет право место кад је потребно наћи неку информацију, Далиборка Николић села је испред свог рачунара и покушала да пронађе смештај за неколико својих пријатеља у једном мањем граду у суседној држави.

Тражење је трајало кратко – затворила је лаптоп и отишла да се одмори. Није ни слутила да ће је интернет од тог тренутка гледати другим очима.

Кад је поново отишла на интернет, ту су је чекали само огласи о изнајмљивању најразличитијих хотела, пансиона, чак и авионских карата.

Испочетка је била бесна, али кад је видела да нема начина да се ослободи тих огласа, смирила се и прихватила истину. Интернет истину, а она гласи: кад те једном открију, тешко је да им се сакријеш.

Али, ко су они? То су заправо сви који желе да се дочепају ваших података и да на основу њих праве разне анализе. Велике компаније као што су „Гугл“ и „Фејсбук“ не би могле без тих података да праве персонализоване огласе, као што се то догодило Далиборки.

С друге стране, Безбедносно-информативна агенција (БИА), као ни Војнобезбедносна агенција (ВБА) не би имале чиме да раде.

Било би то шпијунирање на старински начин, а оно не доноси потребне резултате, посебно у овој информатичкој ери. Зато су се сви они и устремили ка ономе што се зове метаподаци.

Заправо, шта су то метаподаци? Ако замислимо једну папирнату коверту, све оно што је у њој заправо јесте садржај, али све оно што је на ковери (маркица, печата, ко шаље, одакле шаље, кад је послато, колика је тежина тог писма, коме је послато, врста писма…) практично би на интернету то били метаподаци. Они су увек важнији од садржаја пошто метаподаци не лажу.

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ

Шер фондација урадила је велико истраживање, које ће ускоро представити, а које се на првом месту бавило прикупљањем података о онима који податке прикупљају. Ова фондација анализирала је 30 највећих интернет провајдера у Србији, четири оператера фиксне и три оператера мобилне телефоније.

Анализом су идентификовали главне актере који држе и контролишу инфраструктуру и који имају могућност приступа, задржавања, анализе или продаје метаподатака својих корисника.

У свом истраживању дошли су до неких веома забрињавајућих података у погледу чувања и складиштења метаподатака. Али, пошто ћемо се надаље бавити само Србијом, а они се у законодавству зову „задржани подаци“, надаље ћемо користити тај термин.

У српском законодавству Законом о електронским комуникацијама одређено је да се ти подаци чувају 12 месеци.

Иако је законом јасно прописано шта се и на који начин сме задржати, у Шер фондацији дошли су до супротних сазнања. „Наше анализе говоре да се у пракси задржава много више података него што је то законом дозвољено“, каже Кривокапић.

Пошто смо већ навели шта су за интернет провајдере задржани подаци, за мобилне оператере то су неке друге ставке: идентификациони број онога који позива, позивни број, ИМЕИ (међународни идентитет мобилне опреме), детаљи базне станице, датум и време позива, количина података, тип услуге, идентитет обе стране у комуникацији, списак свих СИМ картица које су коришћене у том уређају и обрнуто, списак свих уређаја у којима је коришћена та картица.

Немају сви државни органи овлашћење да приступају овим подацима. Ово право припада органима правосуђа, полицији, као и БИА и ВБА. Иако им је тражене податке од свих оператера и провајдера доставио само „Теленор“, Шер фондација идентификовала је четири случаја путем којих БИА приступа овим подацима.

Иако би најлегалније било да ова тајна служба информације добија само уз одлуку суда, то у пракси није тако. За почетак, постоје два механизма који се користе код свих оператера и провајдера.

„Први механизам скупљања података базира се на захтеву и одговору, преко задуженог лица у компанији. Ти се захтеви мобилном оператеру или интернет провајдеру предају факсом, мејлом, лично, па чак и телефоном. Неки оператери су направили и посебне имејл адресе које служе само у ове сврхе, преписке са БИА или ВБА. У најмању руку забрињава помисао да неко осетљиве податке саопштава телефоном, или их доставља мејлом. По подацима из „Теленора“, само код тог оператера било је 7.000 налога с потписом суда.

Други механизам су такозване апликације за независно приступање задржаним подацима. У овом случају довољно је да неко у БИА има шифру и лозинку, што му одмах омогућава неограничен приступ свим подацима било ког оператера или провајдера, и то свих података који су ускладиштени у облику различитих листинга, као што су одлазни или долазни позиви, количина коришћених података, СМС или ММС комуникације.

Оно што највише забрињава јесте чињеница да за улазак у ове базе уопште није потребан судски налог, тако да постоји тек минимална евиденција о уласцима БИА и ВБА међу ове податке и евиденција о томе колико, које и на који начин су те податке користили. Захваљујући томе што је „Теленор“ правио базу приступа тим подацима, знамо да је таквих прегледа само код тог оператера у прошлој години било 270.000“, каже Кривокапић.

КАКО РАДЕ ОПЕРАТЕРИ

Поред ова два, постоје још два веома шокантна начина на који БИА скупља податке.

„Први, постоји успостављена веза између ‘Теленора’ и БИА, као посебан вид преузимања задржаних података, заправо, на крају сваког дана овај оператер све информације о свим позивима у тој мрежи доставља БИА. Ово имплицира на масовно прикупљање података, што је недопустиво, а с друге стране, треба имати у виду да кад се ти подаци једном предају БИА, она их може, за разлику од оператера, чувати и дуже од 12 месеци и њима располагати без икакве контроле. Штавише, БИА нема обавезу архивирања задржаних података, та одговорност лежи једино на оператерима.

И други начин, засигурно најдрастичнији од свих, јесте онај који се односи на компанију ‘Орион’, која грађанима пружа услуге фиксне телефоније и интернета. ‘Орион’ је на захтев БИА обезбедио директан приступ сопственој инфраструктури, и то на такав начин да БИА има приступ сваком углу и најудаљем ћошку у ком се налазе подаци, као и могућност пресретања саобраћаја у оквиру мреже тог оператера. Ова два начина немају баш никакву правну подлогу и представљају озбиљно угрожавање приватности корисника“, каже Кривокапић.

ВБА КАО И БИА

У Орион телекому, са којим смо контактирали, нису били баш категотични у свом одговору. „Морао сам малко да се распитам и нисам дошао ни до каквих информација које указују на ваше сумње“, каже Дејан Георгијев, ПР менаџер у овој компанији.

Ипак, након контроле повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности из 2012. управо је он у свом извештају закључио они што је Ðорђе Кривокапић и изнео као тврдњу.

За разлику од тужилаштва и судова који до задржаних података једино долазе преко задуженог лица у компанијама, МУП користи још и могућност скупљања података преко апликације, као и услуге лоцирања путем посебних телефона које добијају од мобилних оператера, а служе за географско лоцирање у реалном времену.

ВБА, по налазима Шер фондације, упражњава исте начине као и МУП, док БИА користи све расположиве канале за скупљање задржаних података, укључујући и прислушкивање, односно примену мере електронског надзора, што је заправо много више од прислушкивања.

Заправо, то надзирање тече овако. Да би се ваш позив са неком особом успоставио, потребно је да тај позив прође кроз три базне станице, које сваки оператер у Србији има на стотине.

Захваљујући тим базним станицама, које се налазе свуда, по зградама, солитерима, пропланцима или планинама, могуће је утврдити тачну локацију на којој се неко налази. Затим пакет разговора одлази код оператера у централу, у којој се на једну страну одваја садржај разговора, а на другу страну задржани подаци, који се потом копирају и архивирају.

Праћење путем базних станица додатно је проблематично у погледу нарушавање права на приватност пошто се на тај начин веома лако може сазнати ко се куда креће и с ким се састаје.

Истина, постоје и позитивни примери доласка до информација на овај начин јер је захваљујући базним станицама пронађен убица Тијане Јурић, а на сличан начин лоциран је и Марко Милићев, који је пре годину дана на Бранковом мосту „кантрименом“ убио Луку Јовановића.

Савет Европе наводи да је Србија у последњих седам година направила значајан напредак на бројним пољима, али и да је много тога остало да се уради на плану говора мржње и заштите права мањина.

Власти у Србији требало би да признају геноцид у Сребреници, искорене расизам међу фудбалским навијачима и да усмере пажњу на насиље против ромске и ЛГБТ популације, наводи се у извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције (ЕЦРИ) за Србију који је објављен 16. маја, преноси Радио Слободна Европа.

Комисија, коју је основао Савет Европе и која представља независно тело за праћење људских права, наводи да је од претходног извештаја 2010. године, Србија направила значајан напредак на бројним пољима, али и да је много тога остало да се уради на плану говора мржње и заштите права мањина.

Наводи се да је приметан напредак који је Србија уложила на плану антидискриминацијског законодавства, суочавања са ратном прошлошћу и побољшања положаја Рома, али да држава још увек треба много тога да уради у борби против говора мржње и расизма међу спортским фановима, као и да унапреди кривично гоњење ратних злочина.

Међу помаке Комисија је уврстила и регрутовање већег броја полицајаца албанског порекла, те чињеницу да Стратегија против дискриминације, што је, како наводи РСЕ, документ Владе Србије, обезбеђује легислативу за озакоњење истополних бракова.
Чине је независни и непристрасни чланови који имају искуства у бављењу темама као што су расизам, ксенофобија, антисемитизам и нетолеранција.

Комисија Савета Европе (ЕЦРИ) са задовољством констатује да су медији у Србији препознали своју улогу оруђа пропаганде током деведесетих година. У извештају се подсећа да је Радио-телевизија Србије 2011. године упутила извињење гледаоцима због улоге коју је ова кућа имала у последњој деценији 20. века.

ЕЦРИ као позитиван пример наводи да су парламент и председник државе упутили извињење због масакра у Сребреници. Ипак, ЕЦРИ жали што због чињенице да ниједна од ове две институције није признала сребренички масакр као геноцид, што стоји у пресудама међународних судова. У извештају се констатује да кривично гоњење одговорних за геноцид и друге ратне злочине напредује споро. Високорангирани званичници још увек нису процесуирани и многи ратни злочини остали су некажњени.

„Политички лидери би требало да званично признају да је масакр почињен у Сребреници геноцид“, изјавио је Кристијан Ахлунд, председавајући ЕЦРИ. „То признање, као и транспарентна истрага свих случајева насиља је апсолутно неопходна како људи из различитих етничких заједница не би живели у страху од застрашивања и новог таласа злочина из мржње“, додаје Ахлунд.

Међу осталим негативним аспектима који су забележени у извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције је континуирани пораст говора мржње у јавном дискурсу. Политичари и медији користе запаљив, пежоративни и националистички језик, а тензије у региону знатно су порасле. Јавни дискурс подсећа на ситуацију уочи ратова деведесетих, наводе стручњаци ЕЦРИ и напомињу да се овакав говор све више шири посредством интернета, али и преко хулиганских група.

Због тога су, наводе потписници извештаја, потребне још одлучније акције против говора мржње који шире расистичке организације и, нарочито, фудбалски навијачи. ЕЦРИ даје препоруку властима да забране расистичке навијачке групе. Ово питање је изузетно важно, с обзиром на улогу коју су расистичке и насилничке навијачке групе имале током избијања ратова у региону, наводи се у извештају.

Распиривање мржње против група које живе изван Србије није санкционисано по члану 317 Кривичног закона, а ни учествовање у активностима расистичких група није увек санкционисано, наводи ЕЦРИ. Систем (само)регулације медија не функционише добро. Савет за штампу је сувише слаб, а оператери друштвених мрежа не спречавају нити уклањају говор мржње, оцењује се у извештају.

Извештај, позивајући се на званичне статистике, наводи да од 2010. до 2016. уочљиво смањење насиља над сексуалним мањинама. Власти у Србији су новим законским одребама унапредиле заштиту од злочина из мржње, чиме се насиље над ЛГБТ популацијом узима као отежавајућа околност, подсећа се у извештају. Кривични закон такође штити појединце и организације који промовишу једнакост, а Закон о забрани дискриминације експлицитно забрањује говор мржње. Институција Повереника за заштиту равноправности добила је додатно особље и одговарајућа овлашћења.

Међутим, у извештају се наводи да се велики број прекршаја не пријављује полицији, као и да полицијски службеници нису увек отворени за примање жалби, нарочито од ЛГБТ и ромске популације. Висок ниво насиља над хомосексуалцима и транссексуалцима посебно постаје видљив уочи Параде поноса, констатују потписници извештаја.

ЕЦРИ похваљује то што је велики број ромске популације добио лична документа и што је повећно укључивање ромске деце у образовни систем. Према извештају УНИЦЕФ, на који се позива и Европска комисија против расизма и нетолеранције, број Рома без личних докумената смањен је са 30.000 на 2.000.

Међутим, у извештају се наводи да држава није имплементирала различите стратегије и акционе планове који се тичу ромске популације, као и да је насиље над Ромима у Србији континуирано. Комисија указује и да свега шест процената ромске деце похађа предшколске установе, а свега 46 посто заврши основну школу. На важним местима у јавним службама није запослен нити један Ром, стоји у извештају.

Комисија Савета Европе наводи и да се улажу недовољни напори да се унапреде услови живота за ромску популацију, а као илустрацију наводи податак да су 72 процента од свих ромских насеља и даље неформална. Злочини из мржње према ромској популацији и извештавање о томе у медијима и даље представља велики изазов за власти у Србији, констатује се у извештају.

Извештај даје читав низ препорука српским властима. Власти би требало да усвоје и спроведу законе који забрањују говор мржње. Кроз законодавство, власти би требало да запосле порционалан број припадника ромске и других мањинских група у јавном сектору. Извештај, усвојен 22. марта, настао је током боравка представника ЕЦРИ у Србији и обухвата период до децембра 2016. године.