Прочитај ми чланак

Тајне Гардијског комплекса

0

garda

(Политика)

Касарну „Топчидер” више оштетио НАТО него дејства у Другом светском рату. – Суђење Дражи Михаиловићу, сусрет Тита и Хрушчова

Дом Гарде је свакако најпознатији објекат у данашњој касарни „Топчидер” у Београду, некадашњем Гардијском комплексу, чија је изградња почела у време Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. У свечаној сали, која и данас одише раскоши и стилом, одржавају се најважнији пријеми у организацији Министарства одбране и Војске Србије.

Али, осим ове зграде овај комплекс чини низ других зграда које и званично представљају културно-историјско добро, а у некима од њих одиграли су се важни историјски догађаји.

Мајор Бојан Миливојевић, официр за односе са јавношћу, по службеној дужности прикупљао је податке из историјата данашње касарне „Топчидер”. Али, временом то је за њега постало нешто више – прошлост објекта у којем ради почела је све више да га занима. Резултат тога је публикација „Историја касарне Топчидер” намењена, за сада, само интерној употреби у систему одбране.

– Просторна културно-историјска целина „Топчидер” је као целина од изузетног значаја утврђена 1987. године. Данашње касарне Војске Србије „Топчидер” и „Дедиње”, као и круг Краљевог двора на Дедињу припадају овој целини – објашњава мајор Миливојевић.

Прича о Гардијском комплексу везана је за исељавање коњичких касарни и коњушница из данашњег парка Мањеж, у центру Београда. Та идеја је постојала још 1905. године, али је њена реализација одложена због балканских и Првог светског рата, па је спровођена тек током двадесетих година прошлог века и окончана 1931. године, када су коњичке јединице дефинитивно пресељене у Топчидер.

Већина објеката тадашњег Гардијског комплекса изграђена је двадесетих и тридесетих година прошлог века, док је после Другог светског рата изграђен мањи број објеката, као што су војнички ресторан, хангари за смештај возила, ресторан „Кнежев лад”, спортски терени, платои и паркинзи.  

– Сам Гардијски комплекс тада је био скуп касарнских кругова Коњичке бригаде, Артиљеријског и Пешадијског пука, али и простора Гардијског дома и официрских станова. Ожењени официри су са породицама живели у посебним зградама, а подофицири у мањим објектима на ободу овог комплекса, уз данашњу Драјзерову улицу – објашњава мајор Миливојевић.  

Залагањем команданта Краљеве гарде дивизијског генерала Петра Живковића (1879–1947) подигнуте су репрезентативне зграде – Гардијски дом и Штаб команде Краљеве гарде, које остављају снажан утисак и на данашње посетиоце. Оно што данас не постоји је Гардијски парк који се налазио наспрам ових зграда, на месту које данас у значајној мери заузима паркинг. Парк је имао фонтану, музички павиљон испред кога су се током концерата постављале столице за публику, а постојале су и палме које су се зими уносиле у оближњу стаклену башту.

– Изграђена је и електрична централа која је почела са радом 1929. године, уз њу је подигнута зграда за становање запослених у централи и њихових породица. У овој згради 1931. године родио се Светозар Јовичић, чији је отац био управник централе. Светозар, до кога сам дошао преко форума „Политикиног забавника”, трагајући за подацима о историјату касарне, ми је пуно помогао својим сугестијама, он је као дечак живео у Гардијском комплексу. Његов отац Благоје био је задужен за рад фотографске секције Краљеве гарде и управо захваљујући њему данас постоји низ фотографија из тог времена. Иначе, централа је после рата адаптирана у фискултурну салу – објашњава Миливојевић.

Гардијски комплекс је кроз немачко бомбардовање Београда 1941, као и савезничко 1944. године, прошао без битнијих оштећења. После ослобођења нестала су уметничка дела из Гардијског дома, а лустер из свечане сале касније је пронађен у Бугарској и враћен. У Летњој дворани 1946. године суђено је команданту ЈВуО Драгољубу Дражи Михаиловићу, који је током процеса био и притворен у Топчидеру. У сали Дома гарде 1955. Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су историјску декларацију о нормализацији односа између Југославије и СССР-а.

Приликом ваздушних напада НАТО-а 1999. срушене су четири зграде првобитног Гардијског комплекса, као и један објекат изграђен после Другог светског рата. У данашњој касарни „Топчидер”, у којој је Дом гарде и даље надлежност Гарде Војске Србије, налазе се команда Команде за обуку, која је смештена у некадашњој згради Штаба команде Краљеве гарде, Инспекторат одбране, Пети батаљон војне полиције и известан број пратећих јединица.