Прочитај ми чланак

Први светски рат у европским уџбеницима: Своје битке броје, српске не

0

WWI

Примицање стогодишњице Првог светског рата покренуло је широм Европе „преслишавања“ из историје. Шта су били поводи, а шта стварни узроци? На коме је одговорност за сукоб у коме је животе изгубило око 15 милиона људи полемишу не само историчари, већ и политичари.

Задржавајући се на терену науке, „Новости“ су истраживале шта о до тада највећем рату у историји уче ђаци у неким европским земљама. Да ли после 45-минутног школског часа напуштају учионице са истим или макар сличним сазнањима? У ком контексту се помиње Србија?

Ево шта смо открили:

АУСТРИЈА

Лекцију о Првом светском рату аустријски ђаци уче у 3. разреду средње школе, што је пандан нашем седмом основне. Из увида у један од уџбеника, стиче се утисак да је пажња усмерена на општа места. Рат је, наводи се, био сукоб војне моћи, неповерења и страха. Контекст који је претходио овако је објашњен:

– Немачка је постала снажна војна сила, која је освојила колоније и наоружала флоту, што је довело до сукоба са Великом Британијом. Између Немачке и Француске владала је мржња и оспоравање граница. Све силе демонстрирале су својим моћним армијама ратну готовост. Неповерење је довело до повећања програма наоружања који је у Немачкој и Русији био удвостручен. Чеси, Хрвати, Пољаци и други народи борили су се за своју равноправност, али је она већим делом остала неостварена.

Наводи се, такође, да су 1878. аустријске трупе умарширале у БиХ, јер је Аустроуграска монархија своју моћ желела да прошири на све Јужне Словене, али да је царска Русија желела да остане заштитник Словена.

Један одељак лекције посвећен је Гаврилу Приципу – „атентатору“, за кога се каже да је био српски студент и да је убиство престолонаследника покренуло Први светски рат.

Учи се и да је главни сукоб на Балкану почео око аустријско-српског конфликта и да је за Европу Балкан увек био жариште сукоба. Цитира се и неколико реченица аустроуграског ултиматума српској влади и наводи да су одређене тачке из њега за српску владу биле неприхватљиве.

gavrilo-princip-hapsenje

Сумирају се догађаји на западном и источном фронту, битке на реци Соми, у Алпима… Као једна од карактеристика рата издваја се да је тада почела употреба нових смртоносних оружја – граната, митраљеза и првих тенкова, а да су се како је рат одмицао кршила и правила ратовања увођењем бојних отрова. Писма многих војника цензурисана су како би се у Немачкој подстицала вера у коначну победу.

Лекција обрађује и положај жена током рата, које су радиле и у фабрикама оружја и на њивама. Помиње се да је због врло малих следовања хране завладала глад и да је током 1918. од глади помрло око два милиона људи.

ФРАНЦУСКА

О Првом светском рату француски ђаци уче у два наврата – у завршној години основне школе и у претпоследњем раздреду средње. Предност се, пре свега, даје социјалном апсекту, а мање војничким резултатима. Приступ је тематски, а не хронолошки.

У уџбенику за основце, на петнаестак страница, обрађује се почетак рата, подела између савезника из тројне Антанте и Централних сила, битка код Вердена, Турски геноцид над Јерменима, револуција у Русији 1917, положај цивила, промене граница у Европи и представљање колонијалних војника.

Наводи се да је директан повод за рат било убиство аустроугарског престолонаследника у Сарајеву, али не и ко га је убио. Учи се кад је и зашто Француска ушла у рат, кад су се прикључиле САД и кад је закључено примирје. Мали Французи тако сазнају да је код Вердена, од фебруара до децембра 1916. убијено 163.000 Француза и 143.000 Немаца, а да је у целом рату страдало 10 милиона људи, уз небројено много повређених и инвалида. Уче шта су то тотални рат, пропаганда и цензура, а информисаће се и о томе да је на француској страни учествовало 550.000 војника из њених колонија.

У средњој школи, међу уџбеницима се издвајају онај само за Французе, и мешовити француско-немачки, у контексту заједничке Европе којег пручавају ђаци на појединим друштвеним смеровима. Французи сами уче да је Фердинанд убијен у Сарајеву 28. јуна, приказују им се карте савезништава и офанзива, описује хронологија догађаја, пре свега, из угла фронтова у њиховој земљи, представља победа бољшевика у Русији, разлажу нови тип ратовања, положај војника и цивила у Белгији и на северу Француске, као и пропуштене прилике да се сачува мир.

Заједнички уџбеник је много занимљивији. У њему се, између осталог, истиче да је рат започео на Балкану, тако што је „један српски националиста“ убио аустроугарског престолонаследника у Сарајеву, као и да је Беч послао Београду „неприхватљив ултиматум“. Као узрок рата наводе се колонијалне и поморске амбиције великих сила.

WWI-1

Истиче се такође да је Русија била осетљива на интересе Словена, нарочито Срба, а да је Аустроугарска била забринута због кохезије свог мултинационалног царства, и да су ове две силе биле конкуренти на Балкану, где су вођени ратови 1912. и 1913. године. Наглашава се да Први светски рат представља еру радикализације национализама и идеологија у Европи и да је то време масовних масакара. Наводи се и да је рат тада представљао оличење мушке храбрости и родољубља, а каже се и да се очекивао краткотрајни сукоб.

Помиње се да су већ од лета 1914. на западном фронту и у Источној Пруској, а затим 1914. и 1915. у Србији, цивили трпели насиље, силовања, пљачкање кућа и узимање талаца.

Учи се и о „механизму савезништава“ и систему рововских битака, преносе се садржаји писама немачког цара Вилхелма Другог свом аустроугарском колеги Францу Јозефу, поводом „страшног злочина у Сарајеву“, помиње се да се Бугарска 1916. придружила Централним силама и напала Србију, описују услови моблизације, раст националног јединства у Немачкој и патриотског осећања Француза. Преносе се, између осталог, и текст поруке председника Вилсона конгресу, оригинална сведочанства француских и немачких војника из њихових писама и дневника, истичу врсте и количине употребљеног наоружања, бележе глад немачких цивила и велика међусобна мржња.

ХРВАТСКА

Како хрватске историчаре који пишу уџбенике далеко више интересују теме везане за Други светски рат, а поготово последње ратове на овим просторима, значајнијих промена у приступу темама из Првог светског рата у хрватским уџбеницима последњих година није било.

У занимљивој анализи коју је објавио Стефано Петрунгаро „Писати историју поново“ за студију историје у Венецији, аутор је анализирао уџбенике историје у Хрватској у различитим периодима и закључио да је наглашено „клизање идентитета“ Гаврила Принципа – од национално неодређеног Босанца и Србина и отвореног подржавања атентата, до терористе и негативца.

У хрватским уџбеницима из обе Југославије наглашено је јунаштво српске војске, а сада се то променило и наглашава се „кроатизација добровољачких хрватских јединица“ и мучеништво хрватске војске.

WWI-2

– Незахвално је рећи, али део историчара није способан за проучавање тако захтевних тема, попут Првог светског рата, које изискују мало шира знања и систематичнија истраживања по иностраним архивима – тврди Стјепан Матковић, научни саветник у Хрватском институту за историју.

Део хрватских историчара замера што се у хрватским уџбеницима више и отвореније не говори о Гаврилу Принципу као терористи.

– Сарајевски атентатори остали су племенити људи са часним намерама. Још када су гледаоцима у меморију ушли кадрови из Булајићевог филма „Сарајевски атентат“, у коме је млади, лепи, модно дотерани, као с париског булевара придошли Принцип у изведби Ирфана Менсура извршио свој историјски задатак, како не поверовати у понуђену причу о томе ко је био добар, а ко лош – став је Матковића.

 

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА: РАТ ДВЕЈУ ЗЕМАЉА

Први светски рат заправо се не учи у британским школама – примећује Џонатан Лишер, наставник историје у Единбургу. Скоро сва британска деца уче о рату између 1914. и 1918, али само као о рату између две земље, Британије и Немачке, навео је Лишер недавно у „Гардијану“. Срби и Аустријанци се помињу само на почетку, а трогодишњи рат Руса на источном фронту против Немаца и Аустријанаца се обично забашурује. Већина британских тинејџера никада не би разумела зашто се рат назива Првим светским. Не подучавају се о светском карактеру рата. У већини школа наставници историје фокусирају се претежно на аспекте у којима је британски ангажман био најзначајнији. Битка на Соми, у којој су Британци били доминантни добија исцрпну пажњу, док једнако значајна, али француски доминантна, Верденска битка, често бива изостављена.

 

Недавно се појавило и ново издање књиге Иве Пилара „Светски рат и Хрвати“, у којој се тврди да су Срби као награду за жртве и сарадњу са Антантом тражили да добију Далмацију, Хрватску, део БиХ и Славонију.

НЕМАЧКА: 1914-1918 – ЗАНЕМАРЕН ПЕРИОД

Иако је Први светски рат тема која фасцинира младе у Немачкој, у школама му се поклања релативно мало пажње – констатованп је у недавном извештају Дојче велеа. У дискусијама о немачкој историји и култури доминира сенка Другог светског рата, док је период између 1914. и 1918. релативно занемарен.

– Трудимо се да у градиву повежемо противречна научна становишта и различита мишљења – рекао је Улрих Бонгертман, аутор уџбеника и преседавајући немачким Удружењем наставника историје. – То може бити веома тешко, чак и када су ђаци врло заинтересовани за тему. Комплексно питање кривице не може да се објасни на једној страни уџбеника ни на једном часу од 45 минута.

У БИХ РАЗЛИЧИТО О САРАЈЕВСКОМ АТЕНТАТУ: ПРИНЦИП ЗА ЈЕДНЕ ХЕРОЈ, ЗА ДРУГЕ ТЕРОРИСТА

О Сарајевском атентату и Гаврилу Принципу деца у Босни и Херцеговини уче различито.

– У Српској ђаци уче да је Принцип био херој и борац за ослобођење од аустроугарског окупатора. То смо учили и ми, нешто старији, у уџбеницима историје у бившој Југославији. Нажалост, и неки други који су такође учили из истих уџбеника, а ту првенствено мислим на Бошњаке у БиХ, сада су своје мишљење променили и бошњачку децу уче нечему што се не може звати историјом – каже, за „Новости“, директор Републичког педагошког завода РС Предраг Дамјановић.

Он каже да се на основу изјава које ових дана долазе из два ентитета у БиХ, а које се тичу Сарајевског атентата, не може стећи утисак да је то једна те иста држава!

– Историчари су доказали да је покрет Млада Босна био покрет за ослобођење од окупатора. Да је атентат био акт организације која је желела ослобођење БиХ од Аустроугарске. И управо тако о том догађају уче деца у Републици Српској. Међутим, у књигама у Федерацији БиХ не пише тако. Код њих чак уче да је БиХ била најпросперитетнија за време Османлија и Отоманске империје – истиче Дамјановић.

WWI-3

Истина, у последњих неколико година и уџбеници историје у Српској и Федерацији БиХ су, под утицајем Мисије Савета Европе у БиХ, доживели ревизију, па је тако, на пример, у уџбенику историје за 4. разред гимназије издавача „Сарајево паблишинг“ из 2004. писало да је Гаврило Принцип био „српски националиста који је сматрао Франца Фердинанда највећом погибељи за идеју уједињења Срба и уопште Јужних Словена под српским вођством“. Међутим, у издању истог издавача из 2007.године та карактеризација је изостављена, али је допуњена одломком под називом „завршна реч Недељка Чабриновића на суђењу атентаторима“, у којем је говорио о окружењу у којем су атентатори дошли на идеју убијања Франца Фердинанда.

(Вечерње новости)

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!