Прочитај ми чланакПрослављени тренер Светислав Пешић није више селектор кошаркашке репрезентације Србије, незванично сазнаје Спорт Клуб.
Подсетимо, 75-годишњи стручњак је овог лета на Олимпијским играма у Паризу освојио бронзану медаљу са нашом репрезентацијом.
Квалификације за Европско првенство почињу у новембру, али Орлове у тој мисији неће предводити Светислав Пешић.
Искусни стручњак напушта клупу Орлова у моменту када долази до промене на челу Кошаркашког савеза Србије. Подсетимо, Предраг Даниловић је званично поднео оставку упркос томе што му је до истека мандата остало још три месеца, а ова одлука ступа на снагу 1. октобра ове године.
Пешић је недавно био гост меморијалне утакмице посвећене Дражену Петровићу, и том приликом је разговарао са новинарима о актуелним кошаркашким темама.
Чувени тренер је тада рекао да је кошарка у Србији на добром путу да дотакне дно.
– За све остало немам ни енергије ни времена. Друго, јако сам бритак и знам често да кажем оно што многи не воле да чују. Често сам знао да упозоравам људе у Србији да смо на добром путу да достигнемо Хрватску у кошарци. А то значи да смо и ми на добром путу да дотакнемо дно као и ви. Ако се нешто не промени у главама људи који воде српску кошарку и који сносе одговорност, бићемо срећни ако се квалификујемо на Европска и Светска првенства. Олимпијске игре можемо заборавити. То људи не воле да чују. Зато није ни чудно да никад до краја нисам био интегрисан у српску кошарку – рекао је Пешић.
Након Олимпијских игара, Пешић је упитан да ли ће водити Србију на Европском првенству наредне године у Летонији, односно за две године на Светском у Катару.
– Никада није добро и за велике ствари није важан само један човек, него је важан систем и стратегија. Некада није важно и да ли је репрезентација освојила медаљу. Ми имамо великих проблема и то морамо да признамо. Зашто то кажем? Зато што су нам циљеви велики. Велика је популарност кошарке у Србији и велика је одговорност људи. Време је да почнемо да размишљамо на неки други начин. Не желим никога да прозивам јер сам и ја део тог процеса и стратегије. И ја се понекад осећам поражен јер нисам успео да дођем до тога, да не кажем да убедим… Али да ово што ја причам, сви климају главом, а резултата нема. Нема ни покушаја, ни акција. Ми немамо нашу лигу. Ми смо једина кошаркашка земља која нема своју лигу. Успех кошарке у једној земљи зависи од система такмичења, а наш систем такмичења је тотално превазиђен. Ми замајавамо свет, ми причамо да је упитан систем такмичења у Европи, а ми морамо под хитно да мењамо. То ће зависити, не само од Кошаркашког савеза и људи из малих клубова, то ће пре свега зависити од Црвене звезде и Партизана као наших најбољих клубова.
