Прочитај ми чланакДАН у Келебији, Хоргошу, Чикерији и другим мањим местима на самој граници са Мађарском, ни по чему се не разликује од других.
Све док не почне да се смркава и на улицама почну да се појављују групе младића, миграната из Авганистана, Пакистана, Сирије…
Током дана бораве у Прихватном центру у Суботици или по напуштеним кућама и викендицама у селима, а када дође ноћ, крећу ка остварењу свог циља – преласка границе са Европском унијом. Са том намером одавно покушавају да пређу Тису или исеку бодљикаву жицу којом је у целој дужини опасана граница са Мађарском, а однедавно, све чешће копају подземне тунеле.
Током контроле терена мађарска полиција је минулог викенда поново пронашла подземни пролаз који се простире од територије Србије и пролази испод привремене ограде на граници. Тунел се налази у атару Чикерије, где су у суботу током ноћи ухваћена 24 странца у пограничној области. Како код себе нису имали ни лична документа, нити дозволу за боравак на територији Мађарске, враћени су преко границе.
– Ситуација се једно време стишала, нарочито после покушаја насилног пробоја границе на Келебији, крајем фебруара. Вероватно су они који их организују приметили да се граница више контролише те су се примирили – каже нам Миклош Лајош из Келебије. – Сада их је заиста много у насељу и нећу претерати ако кажем да их овим улицама дневно прође више од стотину. Све су млади и није нимало пријатно пролазити поред њих, и мушкарцима, а камоли женама и деци.
Мештани кажу да мигранти, по правилу младићи између 20 и 30 година, углавном не праве проблеме, јер се и сами плаше полиције.
Људи ипак имају страх од њих. Знају да буду баш бучни, да добацују, није нам свеједно када се деца враћају из школе или жене са посла – додаје Жужана, запослена у једној омањој самопослузи на главном путу. – Долазе редовно да купују, углавном воду, сокове, грицкалице… Плате и не праве проблем, али ретко ко уђе са маском што нам уноси додатни страх због актуелне епидемије јер ко зна одакле су дошли, где су све били док нису стигли до нас. Њих нико не контролоше.
Готово да нема напуштене викендице или куће у коју се нису уселили и у којој нису уништили покућство.
– Народ је буквално немоћан. Плачу од муке када виде шта им је од куће учињено. Сада још има људи јер је лепо време али чим дође зима, викендице опусте и онда су мигрантима идеална склоништа – додаје један становник викенд насеља на самој граници. – Одавде до жице нема пет минута хода и зато им је најједноставније да се склоне у шуму и чим падне мрак да крену ка граници.
