Pročitaj mi članak

„Svako novo povećanje penzija vodi ka najjeftinijoj pašteti“

0

Predsednik Vučić objasnio: sagledaćemo situaciju u junu, a onda idemo na još jedno veliko dvocifreno povećanje penzija, možda već od septembra. I dok MMF ukazuje na neophodnost ograničenog rasta plata i penzija, postavlja se pitanje da li inflacija unapred pojede svako najavljeno povećanje zarada najstarijih građana?

Свако ново повећање пензија води право ка старом рафу, са најјефтинијом паштетом – пензионери објашњавају како живе и које је право време за одлазак на пијацу.

FOTO: N.S.

– Када иду на пијаце они не иду ујутру кад је све свеже, него при крају кад се затварају пијаце, да онима који продају не остане мало, па онда могу да купе јефтиније, ето тако живе – каже Надежда Сатарић из удружења Снага пријатељства Амити.

Министар финансија је још једном захвалио пензионерима на разумевању за реформе које је Влада спроводила, па изнео рачуницу коју је Вучић најавио за септембар, пише Н1.

– Већ је председник најавио опет двоцифрено повећање пензија. Висина пензија прати висину плата, тако да ћемо ми ове године имати просечну пензију у Србији од 320 евра, а у динамици смо и да испунимо план који смо рекли до краја мандата ове Владе – да ћемо имати просечну пензију изнад 400 евра и плату од око хиљаду евра – поручио је Синиша Мали.

Сатарић наводи да је „добро што их сада усклађују и са платама и са инфлацијом, али та усклађивања и када буду једном или евентуално двапут годишње, инфлација и поскупљења већ све унапред поједу, речено обичним језиком“.

А ако би рекли стручним, ММФ језиком, држава са растом плата и пензија треба да буде опрезна. Програм Србије и ММФ подразумева и ограничења фискалног дефицита, али и ограничавање раста плата у јавном сектору и пензија, рекао је недавно на Копаоник бизнис форуму шеф Мисије ММФ за Србију Донал Мекгетиган. И како то обично бива, рат цифрама се брзо пресели на друштвене мреже. Прво је актуелни министар финансија закључио:

– Претходна власт је је 2012. оставила на рачуну недовољно новца за исплату пензија, а камоли за било какво повећање. Данас имамо довољно новца за сва предвиђена повећања – написао је Мали на Инстаграму.

Економиста Душан Никезић из ССП ставио је на папир 10 основних животних намирница, њихове цене из 2012. и данас, па то упоредио са процентом раста плата и пензија у последњој деценији. Оно што је укупно коштало хиљаду динара тада, данас кошта готово 2400, што значи поскупљење од 140 одсто. А у том периоду просечне плате порасле су за 80 одсто, пензије за готово дупло мањи проценат.

И опет се враћамо клинчу између тога колико оправдано пензије могу да порасту и колико то у пракси значи пензионерима. А они кажу најбоља мера била би да се њихове зараде ороче на барем 50 одсто просечне плате, али не верују да ће се то догодити, јер то нико и не најављује. Дакле, правац добро познати раф.