Прочитај ми чланакСвако јутро отворите очи и прво што помислите је: гутљај воде и лек за штитну жлезду.
Ово је брига готово сваке друге жене у Србији, а да је настала права епидемија обољења овог органа, сведоче и бројна истраживања. Немогуће је онда да се не запитамо, како је дошло до тога и још важније: можемо ли настанак обољења икако предупредити?
Постоји низ обољења штитне жлезде од нодуса или чворова, преко аутоимуних обољења (Хашимото), до карцинома. Њих је најмање, али, према речима лекара, број оболелих од рака овог органа сваке године је све већи.
– Када је реч о нодусима, слободно можемо рећи да свака друга особа има бар један чвор. То не мора да проузрокује било какве тегобе, нити да негативно утиче на здравље пацијента – објашњава за „Блиц“ проф. дрМилош Жарковић, ендокринолог Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, који додаје да су нодуси ређи код особа испод 30 година, док се са том границом вероватноћа да имате чвор повећава, те да ове израслине пацијент најчешће сасвим случајно открије.
Овај стручњак ипак даје мање-више позитивне прогнозе за чворове, те истиче да је свега пет одсто њих малигно и указује на карцином.
– На другом месту по бројности су хипо и хипертиреоза, али и незаобилазни Хашимото тиреоидитис. Све су то аутоимуна обољења од којих најчешће обољевају жене, које су генерално склоније разбољевању од аутоимуних болести због свог хормоналног статуса – истиче доктор Жарковић.
Тако, чини се, сама чињеница да сте жена даје, према речима лекара, условно речено, „предност“ да добијете неко од обољења. Али то ипак, није главно питање, већ је оно које би требало да разјасни шта су узрочници да је ових дана помама за прегледима и трчање у апотеку по лекове све већа, чини се из године у годину?
Фали нам много тога
– Ту постоји много ствари које утичу. Сви знамо да је главна ствар за функционисање штитне жлезде јод. Њега у Србији има довољно, једино се даје трудницама са обољењем штитне жлезде додатно да га пију, због појачане потребе за њим. Овом малом органу, са друге стране потребан је и селен, а ми смо по том питању заиста сиромашно подручје – каже доктор Жарковић и додаје да се увек код рада штитне жлезде заборавља једна важна ставка: гвожђе.
Како он наводи, гвожђе се обично наводи као ставка важна за крв, јер су жене склоне анемији, али, каже, чим жена има проблем са сидеропенијом значи да има и проблем са штитном жлездом, због недостатка гвожђа.
– Велико је питање који то спољашњи утицаји доводе до све више оболелих. На неке од њих не можемо да утичемо, а међу њима су неки материјали и тканине од којих се прави намештај, као и пластика, пластичне чаше које свакодневно користимо – прича доктор Жарковић.
Да ли смо „Чернобиљ генерација“?
Као једна од претпоставки зашто је дошло до повећаног броја карцинома штитне жлезде у свету, раније је фигурирала теза да су жене које су сад у 30-тим, 40-тим и 50-тим такзвана „Чернобиљ генерација“, и да је огорман пораст поремећаја штитне жлезде последица нукеларне катастрофе у Чернобиљу 1986..
– На овом подручју не можемо рећи да је неког значајнијег утицаја било, као што је случај са Украјином и Белорусијом – каже проф. Жарковић и додаје да је све више оболелих од карцинома штитне жлезде нагнало стручњаке да прво размишљају у правцу утицаја радијације, где се могло приметити да на стварање тумора више утиче зрачење скенером него рентгеном.
Ипак, према његовим речима, на великом узорку узетих биопсија којима се испитивала генетика тумора дошло се до закључка да су тумори већином настали независно од радијације. У питању су били други фактори.
Међу тим факторима значајно се помиње и гојазност.
– Дошло је до епидемије гојазности, нарочито међу женском популацијом и то изразито негативно делује стварање обољења штитне жлезде. Међу факторима ризика су и године, али то је предуслов за већину болести данашњице – наглашава проф. др Жарковић.
Шта можемо учинити?
Што се тиче нодуса, доктор Жарковић закључује да не постоји велика бојазан да нешто није у реду, али да би се свака сумња избегла, објашњава, може се урадити биопсија неког већег чвора.
– Најважније је да водимо рачуна о својој килажи, шта једемо и колико, да уносимо селен и гвожђе у довољним количинама, а лекове, то ће сваки ендокринолог рећи, никада не треба уводити када су мала одступања ТСХ – закључује доктор Милођ Жарковић за „Блиц“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
