Pročitaj mi članak

SUDBINA PROSRPSKIH ALBANACA: Lojalnost Srbiji platili životima

0

dos-ovk

Како су пролазили Албанци који су током бомбардовања Србије 1999. године заједно са српском војском и полицијом бранили своја села од терориста ОВК, сведочи случај породице Ибрај из околине Ђаковице.

Истрага

Истражна документа Централне јединице за кривичне истраге садрже недатирану кривичну пријаву преведену на енглески језик коју је поднео жалилац код Окружног јавног тужилаштва (ОЈТ) у Призрену.
Поред описа отмице, идентификован је Р. А, као особа задужена за ОВК групу која је одвела Ису и Кујтима Ибраја. С. Т. је идентификован као припадник ОВК групе, која је одвела Јакупа Ибраја, Мухамета Ибраја, Исуфа Ибраја, и И. Б, као припадник групе ОВК групе која је одвела Ибера Ибраја.

Сина, тројицу браће и два братанца Мухарема Ибраја 16, 20. и 22. јуна отели су припадници Ослободилачке војске Косова из њиховог дома у селу Осек Хиља у Ђаковици.

Списи Унмика сведоче да праве истраге у случају нестанка особе, чији су поједини чланови пре доласка снага Кфора заједно са српском војском и полицијом, бранили село од уласка ОВК, практично није ни било.

– Нисам хтео да издам Србију, ја сам рођен у Србији, Југославији, и причао сам истину – изјавио је Мухарем једном приликом.

Саветодавна комисија за људска права УН на Косову недавно је донела мишљење о тих шест случајева отмице, односно пет убистава и нестанку, тражећи између осталог од мисије Унмика да јавно призна одговорност за пропуст да спроведе ефикасну истрагу, као и да се јавно извини жалиоцу и његовој породици.

 – За разлику од многих других извештаја о нестанцима до којих је дошло током лета 1999. године, у овом случају од самог почетка је било јасно да је ОВК отела жалиочеве блиске сроднике и да они никада више нису виђени живи.

Према томе, било је основа да се верује да су ове особе нестале под околностима очигледно опасним по живот.

Ипак, органи Унмика никада нису преузели никакве суштинске активности да истраже ове отмице одмах или касније – наводи Комисија.

Мухарем Ибрај је, како је навео, дом морао да напусти из безбедоносних разлога.

Он је сведочио да је 1998. године постао командант „милиције“ (одбране локалног становништва) у области Ђаковице, као и да је у његовом селу, Осек Хиљи, отворена милицијска подстаница и њој је додељено око 60 волонтера.

Вокерова подметачина

Као сведок пред Хашким трибуналом Ибрај је говорио о сусрету са Вилијамом Вокером.
– Његовог имена се сећам, јер је дошао и рекао ми да је и његов отац рођен 1920. године и тражио је мом оцу личну карту ради провере идентитета. Вратио му је личну карту и рекао: „Силовали сте две малолетнице.“ Рекао сам му: „Како можете тако нешто да кажете човеку од 80 година?“ Рекао ми је да су две девојке дале изјаву о овоме, па је отишао да их доведе. Када су оне изјавиле да мој отац није тај човек, рекао сам Вокеру: „Како, забога, можете да оптужите човека од 80 година да је силовао малолетнице?“ Опсовао сам га и рекао му да не желим више да га видим у мом селу – казао је Ибрај.

Међу њима су били његови синови и други блиски сродници.

– Током целог периода бомбардовања до 14. јуна 1999. године ОВК није могла да уђе у село, полиција и војска су радиле без ограничења уз подршку ове милиције.

Када је Кфор ушао у Ђаковицу, 13. јуна 1999, Мухарем Ибрај је одлучио да напусти Ђаковицу и отишао је у Црну Гору са својим родитељима.

Недуго након његовог одласка, ОВК је привела на саслушање његовог брата Ибера Ибраја – наводи се у документима.

Његов брат, како стоји, неколико дана је задржан у штабу ОВК у хотелу Паштрик у Ђаковици, а затим ослобођен уз уверење од стране ОВК. Међутим, ухапшен је поново неколико дана касније.

Мухарем Ибрај посведочио је да су осим припадника ОВК његовог брата ухапсила и двојица мушкараца које познаје и одвели у командни центар ОВК у селу Јуник, у општини Дечани. Од тада га нико није видео живог.
Лажно оптужио Мухаремовог оца: Вилијам Вокер

– Док је Ибер Ибрај био у притвору, група од пет-шест припадника ОВК (неки од њих су познати Мухарему) дошли су у село Осек Хиља и ухапсили још једног брата, Ису Ибраја и Мухаремовог сина Кујтима Ибраја.

Мухаремова супруга је била сведок целог догађаја. ОВК је уз помоћ једног суседа ухапсила још једног жалиочевог брата Исуфа Ибраја и одвела га прво у хотел Паштрик, а затим у Јуник.

Наредног дана, исти сусед је помогао ОВК да ухапсе жалиочеве братанце, Мухамета Ибраја и Јакупа Ибраја, синове Исуфа Ибраја. Сва тројица су радила у канцеларији МУП-а у Ђаковици – наводи се у документима.

Мухарем Ибрај је именовао троје осумњичених и четворо сведока и доставио његове податке за контакт. Унмик никада није забележио изјаве Ибраја и других чланова породице.

– Није преузета никаква активност у погледу наводних починиоца које су идентификовали чланови породице. Полиција није чак ни посетила село из кога су одведене жртве, како би добила јаснији увид у околности нестанка или покушала да пронађе друге сведоке отмице.

Такође, у спису нема ниједног покушаја полиције да провери могућу повезаност осумњичених за отмице, које су именовали чланови породице жртава – каже у свом мишљењу Саветодавна комисија за људска права УН на Косову.

Отмичари и убице на слободи

Сведочећи у процесу против Слободана Милошевића пред Трибуналом у Хагу, Мухарем Ибрај је причао о нестанку свог сина, браће и братанаца.

– Обавестио сам о томе све оне које сам могао. Међутим, никада од тада нисам ништа чуо о томе где се они налазе. Знам ко су људи који су их одвели. Ти људи који су отели моју браћу још увек су на слободи. Један од њих чак се налази овде у Холандији, ту је већ пет година. Ја сам се распитао о томе зашто се то мени догодило. Добио сам одговор: „Зато што ниси сарађивао са нама.“

(Vesti on line)