Прочитај ми чланак10. марта у 8:30 сати ујутру, у улици Високог Стевана 54 на Дорћолу заказано је ново исељење самохране мајке - Татјане Аничић. Тања се већ одбранила од исељења 7 пута, а сада јој најављују ново избацивање на улицу. У судском поступку који је годинама вођен њој иза леђа лажно је представљена као треће лице, иако је стан купила и исплатила у целости. Њу је као поверилац тужио извесни наставник физичког који је такође хтео да купи исти стан али га није исплатио у целости, због чега је инвеститор раскинуо једнострано уговор. Уместо да гони инвеститора, овај 'наставник' се обрушио на самохрану мајку иако она њему није ништа дужна нити одговорна за ситуацију.
Случај Татјане Аничић не сме бити потврда правила које смо до сада приметили у одбранама исељења: да најугроженији, најрањивији људи остану без свог крова над главом и да све то држава здушно помаже.
Присилна исељења самохраних мајки су правило, не изузетак
Без претходне најаве тј. након лажног обећања полиције и извршитеља када ће заиста доћи, на улицу је из свог дома (и радног места) избачена самохрана мајка и уметница Јулијана Терек која је у тој просторији правила уметничке програме за децу. Јулијана је од свог рада школовала сина студента. Бранка Хаватми чува сина оболелог од церебралне парализе а њу су избациле јаке полицијске снаге које су извршиле опсаду зграде рано ујутру и тако онемогућиле комшије и суграђане да приђу и бране ову породицу.
Снежана Петровић се суочавала са претњама социјалних радника да ће остати без деце уколико тог дана не изађе добровољно. Целодневна одбрана породице Петровић у Његошевој коју су тада пренели многи медији довела је до јавног обећања града Београда да ће годину дана плаћати смештај овој породици. Годину дана је прошло 5.10.2018. и поставља се питање шта ће даље бити са овом самохраном мајком: да ли ће јој град пронаћи трајни алтернативни смештај или све остати на привременом сликању политичара за новине?
Иако је прошло више од две године од избацивања Бранке Хаватми и Јулијане Терек, ми нисмо заборавили да овим мајкама надлежне институције нису понудиле никакву помоћ нити алтернативни смештај, као и да су исељене насилно упркос томе што су имале сваки основ да у свом стамбеном простору остану. Самохране мајке са слике жртве су превараната и криминалаца који су успели да њихову стамбену имовину продају или пред судом прикажу као своје власништво а њих потпуно скрајну из правних процедура. Држава се у таквој ситуацији сврстала на страну џелата и помогла им да ефикасније спроведу неправду.
