Pročitaj mi članakMarko Jovičić je na svom Instagram nalogu podelio da stupa u štrajk glađu, pošto već deset dana čeka da bude testiran posle terapije u kovid bolnici VMC Karaburma. On za Nova.rs kaže da ne želi da napusti tu bolnicu na sopstvenu odgovornost, kako tvrdi da mu je ponuđeno, pošto ne želi da rizikuje da mu se zdravstveno stanje pogorša i da mora ponovo da prođe kroz "agoniju" koju je prošao pre hospitalizacije.
“Јутрос сам ступио у штрајк глађу, и мислим да је ово превршило сваку меру. Желим да добијем резултате теста, били они позитивни или негативни и да знам шта се дешава и да ли треба и даље да будем хоспитализован или да идем кући”, рекао нам је Марко Јовичић чим смо одговорили на његов апел упућен путем Инстаграма и позвали га да проверимо шта се то са њим дешава у ВМЦ Карабурма.
“Данас се навршило 30 дана од када сам осетио први симптом ковида, и 20 дана од када сам хоспитализован на ВМЦ Карабурма. Пре него што сам коначно смештен у болницу, морао сам да чекам 10 дана на прве резултате тестирања из ковид амбуланте на Чукарици, да би потом добио упут за рендген на Инфективној клиници, одакле су ме послали кући са три хемомицина и образложењем да нисам пацијент за њих.
За пар дана ми се толико погоршало стање, али нисам хтео да чекам поново у Инфективној, већ сам све анализе обавио сам, и када је пулмолог из приватне болнице рекао је да је потребна хитна хоспитализација, коначно сам, после чекања које је трајало 10 и по сати коначно примљен на ВМЦ Карабурма”, прича Марко Јовичић.
Хоспитализован је у 2 ујутру 28. јуна, да би после 8 до 9 дана био пребачен у објекат за пацијенте са лакшим симптомима.
“Пре него што су ме пребацили, командант објекта ме је питао – пошто се добро осећам и да не би чекао резултате – да ли желим да на сопствену одговорност одем на кућно лечење. Одбио сам, пошто сам имао прилику да видим шта се дешава са другаром са којим сам примљен, а који је у то време био у шок соби, интубиран, и на респиратору. Он је касније преминуо”, потресен је и даље Марко.
“Пошто сам одбио понуду да одем из болнице, пребацили су ме у објекат за пацијенте са блажим симпромима, и коначно сам тестиран. Оно што се десило је, међутим, да ни после десет дана нисам добио никакав резултат, а речено ми је да неће ни стићи јер је, по свој прилици, “изгубљен”, и да сам први на реду за поновно тестирање, што се до данас није десило.
Зато сам од јутрос сам у штрајку глађу док не добијем резултат и не будем знао шта ми се дешава. Не желим да напустим ову здравствену установу, јер уколико се моје здравствено стање погорша, знам врло добро каква је мука доћи до болничке собе и болничког кревета, а и желим да се обаве све потребне анализе, од ПЦР теста до крвне слике и рендгена плућа”, рекао је Марко Јовичић за Нова.рс.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 16, 2020
Стекао је, каже, утисак, да не постоји никакав ред ни редослед када је реч о тестирању у ВМЦ Карабурма, као и да се испоставило да резултати тестова послатих у лабораторију “Ватрено око” – међу којима и његов – још нису стигли и највероватније су “загубљени”, док су његови цимери, чији су тестови “завршили” у Батајници, већ отишли кући у самоизолацију.
“То је оно што и мене чека, чак и ако сам негативан – мораћу још 14 дана да будем у карантину, како налаже протокол после болничког лечења. Толико сам већ дуго овде да већ почињем да осећам психолошки притисак, а тек ме чека изолација код куће. Да не помињем колико трпи мој посао”, наглашава Марко Јовичић зашто му је толико стало да коначно буде тестиран и сазна резултат, да је отпочео штрајк глађу.
