Прочитај ми чланак

Стефановић заташкавао смрт војника, а на РТС причао бајке о стању у Војсци

0

Упркос снажним покушајима Небојше Стефановића да стање у Министарству одбране, на чијем је челу, прикаже као идеално и савршено, подаци, чињенице и резултати из протеклог периода демантују га саме по себи, а круна јавашлука у његовом министарству јесте смрт старијег водника прве класе Дејана Стојковића, припадника Друге бригаде Копнене војске до које је, по свему судећи, дошло искључиво због пропуста Стојковићевих надлежних.

Стефановић је говорио у емисији „Реч на реч“ која се синоћ емитовала на Радио телевизији Србије, на тему има ли Србија довољно новца за одбрану земље и враћање редовног служења војног рока. Иако је емисија осмишљена као платформа у којој различите политичке опције дебатују о разним друштвеним и политичким темама, Стефановићево излагање махом се сводило на похвале председнику Србије Александру Вучићу, већ познатим и припремљеним реченицама о повећању плата у војном сектору и покушајима да за већи део проблема окриви претходну власт.

Једна од тема била је свакако и увођење редовног војног рока, о ком се периодично популистички и демагошки говори у оквиру сваке политичке кампање у просеку једном годишње, али се на то питање заправо никада не одговори до краја, већ стање остане нетакнуто, а јавност збуњена и још једном изиграна.

О томе колико је стање у војсци лоше јавност је могла да види летос, када су се „рафално“ одржавале телевизијске војне вежбе какве немају ни земље са најразвијенијим војним системима. Захваљујући организацији једног таквог војног „ријалити“ програма, када је потпуно беспотребно на десетине војника доведено на Пештер да изводе вежбе којима су грађани Србије вероватно требали да попуне време за одмор после ручка, један од српских војника је погинуо наочиглед својих колега.

Dejan Stojković Foto: Privatna arhiva

Дејан Стојковић је настрадао тако што се активирао противпожарни систем у оклопном возилу којим је управљала његова посада, а све због, како смо до сада успели да сазнамо, експлозије у његовој непосредној близини, изазваној како би кадар на фотографијама и снимцима изгледао што боље, а опрема и наоружање што снажније.

Да случај буде још трагичнији, уколико је то могуће, Министарство одбране је његову смрт представило као несрећан случај, саопштивши да му је „нагло позлило“ иако је његова реанимације покушана већ на лицу места, крај оштећеног возила. Бизаран је податак да, чак и док је лекар покушавао да га врати у живот, дејствовање на Пештеру није престало.

Док је Стојковићева породица оплакивала његову изненадну смрт, одржана је војна вежба „Муњевит удар 2021“ којој су у свечарској атмосфери присуствовали најистакнутији политичари у држави. Нико од њих, чак ни током уобичајене говоранције, се није сетио да помене Стојковића.

Ова смрт, можда мала у односу на то какав је систем у ком је Стојковић радио, била је довољно велики ударац за његове већ уморне и бесмисленим задацима исцрпљене колеге које су се једном приликом чак старешини, на поздрав „врло добро“, уместо стандардног одговора „служимо Србији“, окренули леђа, чиме су послали снажну поруку.

Како се увек говори да су част, морал, достојанство и стручност квалитети на којима почива Војска Србије, питање је колико о овим појмовима ишта зна министар Стефановић, ком су и најближи страначки сарадници изгласали неповерење сменивши га у странци, након чега би грађани вероватно требало да имају довољно поверења у њега као министра одбране.

Случај сумњиве смрти и даље без епилога

Случај Дејана Стојковића и даље нема свој правни епилог, посебно имајући у виду килаву и траљаву предистрагу коју води Више јавно тужилаштво у Новом Пазару. Почетком октобра стигао је и обдукциони налаз који је недвосмислено потврдио писање нашег портала и званично открио да је Стојковић преминуо услед тровања гасом. Тај гас је, подсетићемо, испуштен у тренутку када се активирао противпожарни систем у оклопном возилу у ком је био Стојковић заједно са својом посадом. А, како је дошло до експлозије и активације, само је једно у низу питања на које надлежни морају да одговоре.