Прочитај ми чланак„Иза видљиве, на престолу се налази невидљива влада, која не дугује људима оданост и не признаје никакву одговорност.“ (Потчињавање вољи Америке (САД) је) „предуслов моралног и материјалног напредовања народа по забитим дјеловима свијета“ (Теодор Рузвелт, 1858-1919, предсједник САД) „Свијетом управљају друге особе од оних које замишљају људи који нијесу упознати са закулисним збивањима.“ (Бенџамин Дизраели, 1804-1881, британски премијер) „…Није важно ко држи власт, јер успостављена хијерархијска структура остаје увијек иста.“ (Џорџ Орвел, 1903-1950. британски писац и новинар)
На новембарским изборима 2024.године, Доналд Трамп (1946,
eкономиста) је убједљиво побиједио противкандидаткињу,
потпредсједницу САД Камалу Харис (1964, правница) и по други пут
постао предсједник те државе.
Размотрићемо какве ће то последице имати по свијет, САД, те по српске
земље и српски народ у цјелини.
Свјетску врхушку, „тајну западну владу“, „господаре историје“, „господаре
Велике игре“, „свјетску закулису“, „дубоку државу“…, чини скуп
мегабанкарских породица – банкстера, породица индустријалаца
(наследника „барона пљачкаша“), одређених монархистичких породица
(прије свега, британских Виндзора) и Ватикана. „Дубоку државу“ САД
представљају мегабанкарске породице којих нема на листи магазина
„Форбс“ (Рокфелер, Морган, Вандербилт, Варбург, Ди Пон, Буш,
Астор…). Они су међусобно повезани пословним, породичним и окултним
(сатанистичким) везама и организовани су у разне затворене ложе,
клубове, комисије, инвестиционе и друге фондове…
„Банкари су власници свијета. Ако им одузмете свијет и оставите им моћ
издавања новца, за час посла направиће довољно новца да откупе
свијет назад…“ (Јосија Стамп (Јоsiah Stamp, 1880-1941, британски
индустријалац, економиста и банкар; директор британске централне
банке – Bank of England, 1928-1941).
Власти, војска (војно – индустријски комплекс) и тајне службе САД, В.
Британије, Европска унија, NATO пакт, „независне“ владине организације
(НВО), PR агенције, психолошко – пропагандни апарат САД, као и велике
медијске компаније у власништву тзв. newspapers barons-a, главна су
средства те „дубоке државе“ за остваривање геополитичких циљева да
се, милом или силом, „произвођењем“ криза (које подразумијевају и
ратове) у управљањем њима, потпуно овлада планетом, створи
униполарно, тоталитарно друштво, шири неолиберална „демократија“, те
пожељно обликује („вестернизује“) људска свијест у кључном сегментима
нападнуте државе или друштва. На дјелу је мање или више прикривена,
принудна десуверенизација појединих држава ради стварања „свјетске
владе“.
САД-oм и Њемачком управља породица Рокфелер (уз помоћ других
америчких мегабанкарских породица, прије свега, акционара Централне
банке САД – Банке федералних резерви (FED)), док В. Британијом и
Француском управља породица Ротшилд.
Џон Хобсон (John Atkinson Hobson, 1858-1940, британски економиста
и друштвени теоретичар) још је 1902.године казао: „Током многих
година породица Рокфелер је давала „правог човјека“ за високе
америчке државне функционере независно од тога која је партија била на
власти…“
„Америком данас управља група…коју чине највећи амерички
финансијски магнати, као и неки либерални руководиоци медија, војске и
културе. Та група управља политичким партијама у САД и америчким
мултинационалним компанијама. Најважније политичке организације које
представљају ту групу јесу Савјет за спољне oдносе и Трилатерална
комисија. Та група контролише америчку спољну политику…“ (Амерички
часопис „McAlvany Inteligence Advisor“, мај 1990).
Савјет за спољне односе (The Council on Foreign Relations – CFR) је
основан 1921.године, у Њујорку. Има око 2.000 чланова који припадају
државној, политичкој, финансијској, обавјештајној, медијској и
интелектуалној елити. Оснивање Савјета су финансијски помогли
мегабанкари Џон Д. Рокфелер (Јоhn D. Rockefeller), Џ. П. Морган
(John Pierpont Morgan), Пол Варбург (Paul Warburg), Oто Кан (Otto
Herman Kahn) и Јакоб Шиф (Jacob Schiff).
To je тзв. think tank („резервоар мозгова“, „труст мозгова“) организација,
специјализована за креирање спољне политике САД и међународне
односе.
Упућени тврде да је то „приватна“ организација породице Рокфелер.
Уосталом, Дејвид Рокфелер је био и директор Савјета. И CIA је од свог
оснивања под контролом CFR-a.
Гери Ален (Gary Frederick Allen, 1936-1986, aмерички историчар,
политички аналитичар, новинар и писац)„ написао је да је „ чланство (у
CFR-у) већ покољењима главни извор за регрутовање високих владиних
службеника како за демократску, тако и за републиканску
администрацију.“
Предсједници држава и премијери на Западу су марионете западне
„дубоке државе“ и служе као „услужно особље“, унајмљено да остварује
њихове интересе. Будући западни лидери и водећи бизнисмени се
тренирају, односно програмирају, тако да ментално и физички постану
неосјетљиви и да немају позитивних емоција (емпатије). Тиме се
обезбјеђује контрола и усмјеравање догађаја „иза сцене“. Као на
бескрајној траци, „производе“ се генерације „државника“ и оних које су
предодредили да руководе државама и националним и међународним,
корпоративним и медијским системима. При томе важе масонска правила
о тајности, којима су само ужем кругу изабраних или иницираних познати
тајни главни циљеви, док спољашње кругове чине, намјерно неупућени,
али утицајни људи.
„…у свјетским храмовима врхунског образовања производе (се) стада
медиокритета („одлично дресиране овце“) који су предодређени за
кључне функције у друштву. Ова будућа елита је дресирана тако да не
размишља својом главом, не показује емоције, критичко мишљење и
моралну храброст.“ (Вилијам Дерезевиц (William Deresiewicz), 1964,
амерички писац, есејист и књижевни критичар)
Шефови тајних служби имају већу моћ од предсједника држава и
премијера на Западу, јер су директно одговорни „дубокој држави“ која их
и поставља на те функције.
Америчке федералне резерве (Federal Reserve System – FED), које врше
функцију централне банке САД, највећа су приватна корпорација
затвореног типа на свијету. Акционари FED-a су искључиво приватне
банке. Монетарну политику САД (емисију долара као свјетског новца,
односно свјетске резервне валуте, куповину доларских хартија од
вриједности, те камате и друге услове под којима FED финансира
банке…) утврђују и воде представници акционара – мегабанкара. Систем
FED-a није дио државног апарата САД.
Једном ријечју, без јавне (државне) контроле, приватно се располаже
огромним финансијским средствима. Тиме, приватни господари свјетских
финансија креирају глобално (не)право и глобалну (кризну) стварност.
Значи, предсједнику САД су везане руке, не само у погледу утврђивања и
вођења спољне, него и кредитно монетарне политике.
Ко је Доналд Трамп?
За разлику од првог предсједничког мандата када је изненадио западне
владаре из сјенке и њима се прилагођавао тек након избора, Трамп се,
прије последњих предсједничких избора, морао унапријед обавезати на
спровођење њихове политике да би добио други предсједнички мандат.
Да није тако урадио, био би му супротстављен много озбиљнији
противкандидат него што је била, готово анонимна, Камала Харис.
Закључујемо, Трамп ће све чинити у складу са интересима америчке
„дубоке државе“.
Дана 12.августа 2024.године, Светом синоду Српске православне цркве,
руским амбасадама у Београду и Подгорици, те порталима Borba, ИН4С,
Србин инфо, Gledaj.rs, Искра, Наука и култура и Tabloid magazin доставио
сам указања Светог Петра Цетињског и Свете Матроне (Матронушке)
Московске Свемоћне мојој супрузи Драгици, и то:
„Доналд Трамп је велика превара тајне, сатанистичке,
мегакапиталистичке владе и према америчким грађанима и према
цијелом свијету. То је дубоко неморална и славољубива особа, спремна
на све и свашта да оствари свој лични интерес. Трамп је високо
рангирани сатаниста и учествује у најужаснијим сатанистичким
ритуалима…
Крупним бизнисом повезан је са мегакорпорацијама, као и са Бараком
Обамом, Клинтоновима, породицом Буш…Тобожњи атентат на
Трампа је превара – монтажа, у циљу да се лажно представи као
принципијелни противник „дубоке државе“…
„Дубока држава“ већ припрема најмлађег Трамповог сина за једног од
будућих предсједника САД.
Амерички предсједнички избори су фарса, јер на њима могу побиједити
само кандидати владара из сјенке.“
Породица Ротшилд и британска краљевска кућа Виндзор су главни
фактори моћи, не само у Уједињеном Краљевству, него и у читавој тзв.
Британској заједници народа (Комонвелту).
Међутим, већ дуже времена траје озбиљан сукоб између Ротшилда и
Виндзора, с једне стране, и америчких мегабанкарских породица (прије
свега, Рокфелера) око планетарне контроле.
„Ротшилди су увијек сматрали Европу својим феудом. Била је извршена
подјела на сферу утицаја, извјесна неписана правила са Рокфелерима
који су узели за себе западну полулопту, док су Ротшилди узели источни
дио, односно Европу и Азију…“ (Валентин Јурјевич Катасонов, 1950,
руски научник, доктор економских наука)
Наведено потврђује и саопштење руске Спољне обавјештајне службе
(СВР), које је пренио портал ИН4С, од 11.марта 2025. године, да су
британски медији и невладине организације добили задатак да
демонизују Доналда Трампа, представљајући га као „рањивог на
манипулацију Кремља“, те да у Лондону својим „хитним приоритетом“
сматрају „подривање напора нове америчке администрације поводом
Украјине“.
Ротшилдови су спремни за издвајање великих финансијских средстава и
за „обнову“ Украјине и војно ангажовање, чак и по цијену оружаног сукоба
са Русијом. С друге стране, америчке мегакапиталистичке фамилије
процјењују да би директно војно ангажовање Запада приближило не
само директном оружаном сукобу са Русијом, већ би олакшало Кини да
војно поврати острво Тајван и постане водећа сила у азијском акваторију.
Који су главни циљеви геополитичког заокрета америчке „дубоке државе“
које ће Трамп беспоговорно спроводити?
1)Окретање САД самима себи. Трампове изјаве о Канади, Панамском
каналу, па чак и о Гренланду, у складу су са тзв. „Монроовом доктрином“
(Џејмс Монро, 1758-1831, пети предсједник САД) „Америка
Американцима (читај Америка Сједињеним Америчким Државама).
2) Смањење огромног спољног дуга. Тај дуг је достигао астрономску
цифру од око 36.000 милијарди долара?! Како се кључне незападне
државе убрзано ослобађају долара и доларских хартија од вриједности, а
истовремено се смањује глобална тражња за њима, повећање спољног
дуга САД врши све већи унутрашњи инфлаторни притисак. Зато ће се
Трамп залагати за смањивање, прије свега, војних издатака у
иностранству и њихово пребацивање на савезнике, те за смањење
великог трговинског дефицита са Кином и Европском унијом, и по цијену
царинског (трговинског) рата. То ће неминовно довести до заоштравања
њихових односа, а докле ће то заоштравање, прије свега између САД и
ЕУ, ићи, зависиће од степена супротстављености интереса породица
Рокфелер и Ротшилд.
Како је долар свјетска резервна валута, друге земље и привредни
субјекти стицањем долара и куповином доларских хартија од вриједности
кредитирају САД и акционаре FED-a и смањују инфлаторни притисак
смањењем количине новца у оптицају. Отуда пријетња Трампа, прије
свега економским санкцијама, државама које се ослобађају долара
(дедоларизација), као трансакционог и депозитног новца, те као
резервног новца централних банака
3) Изазивање међудржавног удаљавања Русије и Кине. Међутим, добри
односи, односно стратешко партнерство са Кином, су кључни за Русију.
Савремене циљеве америчке спољне политике дефинисао је, још
1948.године, Џорџ Кенан (1904-2005, амерички дипломата и
политичар, амбасадор у СФРЈ и СССР-у), тада подсекретар и шеф
стратешког тима у Стејт департменту, задужен за уобличавање политике
и планирање. Он је творац тзв. Стратегије обуздавања (Тhe Containment
Strategy) „свих руских експанзионистичких тежњи“. Та стратегија се
некада односила на СССР, а сада на Русију и Кину.
4) Настављање противправног мијешања САД у унутрашње послове
других земаља, чак и примјеном оружане силе, што произилази из
њиховог концепта тзв. „америчке изузетности“.
„За заговорнике „америчке изузетности“, САД су „јединствена, боља,
посебна политичка заједница и миљеник самог Бога изнад свих других
народа, онако како је Израел био Божји народ у време Старог
завета…Америка је, по (Томасу) Џеферсону (1743-1826, трећи
предсједник САД), имала моралну обавезу да физички мења свет
набоље…Божји извор Америке као посебног народа у срцу је
„манифеста судбине“, филозофије по којој…су Американци посебан
народ са посебном судбином да предводе свет у правцу слободе и
демократије…После хладног рата америчка изузетност је постала ратни
поклич…да САД…(с) позиције „једине светске суперсиле“…промене свет
– да буду та сила која промовише демократију, слободу и људска права
широм света…“ (Стивен Мејер (Steven E.Meyer), аналитичар CIA-e и
стручњак за европску и руску политику; дневни лист „Политика“, 20.
септембар 2013.)
Из наведеног произилази концепција америчког националног интереса на
свакој тачки земаљске кугле, која се користи за „легитимизацију“ одлука о
мијешању у унутрашње ствари других држава и/или за агресију, односно
војну интервенцију ради „заштите слободног свијета“, „директне контроле
важних региона“ и „несметане контроле ресурса и тржишта“.
5) Спречавање остваривања главних циљева руске војне операције –
демилитаризације и денацификације Украјине, те успостављање војно –
безбједносне и економске контроле над „остатком Украјине“. Зато је
свако решење, осим капитулације украјинске власти и војске,
неприхватљиво је за Русију.
По указањима наших српско – руских Светитеља, прије свега Свете
Матроне (Матронушке) Московске, Светог Саве и Светог Петра
Цетињског, Русија не треба да склапа примирје, нити да води никакве
преговоре са украјинском страном. Војна операција се мора наставити
све до капитулације украјинске војске. Украјина је Русија. Морају се
повратити све њене историјске области које су бољшевици поклонили
Украјини. Остатак Украјине никада више не смије бити безбједносна
пријетња Русији. „Остатак Украјине“ треба да буде потпуно, војно –
безбједносно и економски, зависан од РФ.
Руске власти треба да сјете погубности склапања примирја некадашње
Југословенска народне армије (ЈНА) са паравојним (усташким)
формација у Хрватској, 1991. и 1992.године које су имале политичку,
војну, обавјештајно – пропагандну и економску помоћ Запада. Примирја
су само омогућила прегруписавање и додатно наоружавање тих
формација и побољшање њихове логистике.
Пристанак на примирје и на склапање Трампове верзије мировног
споразума за Украјину, значило би потпуно препуштање „крње“ Украјине
Западу. Украјинско рудно богатство и њен економски потенцијал пао би и
руке западних мегакапиталиста. Огромна војна помоћ Запада и
обавјештајна сарадња САД и Украјине би се наставила, те би Украјина
постала трајна и опасна пријетња безбједности Русије.
Присуство припадника армије САД и других западних земаља под
плаштом „мировних снага“ значило би њихову војну окупацију „крње“
Украјине. Њено учлањење у NATO пакт било би немогуће спријечити.
Савремена историја нас учи да Запад, а поготово САД, не поштују
никакве споразуме. Јер, за западне владаре из сјенке Русија је увијек
била, јесте и биће глобални противник и неуклоњива препрека за
остваривање глобалне превласти.
6) Америчка „дубока држава“ и Трамп се руководе принципом
хришћанског ционизма, идеолошке основе америчко – израелске
алијансе. То је геополитичка симбиоза евангелистичког протестантизма и
ционизма, односно увјерења у месијанску улогу САД и идеје водиље
Старог завјета о Јеврејима као „изабраном народу“ („Велики Израел“).
Ционистички покрет, иначе, врши велики утицај на спољну политику САД.
„Хришћански ционизам“ је религијски правац по коме Американци и
Јевреји, осносно САД и Израел, имају месијанску улогу, да „спашавају“
свијет побједом у пресудној (у Библији најављеној) армагедонској бици
(на планини Мегидо, у данашњем сјеверном Израелу) над „силама зла“, у
које по њиховом тумачењу спада и Русија?!
Ово, логично, узрокује заоштравање односа између САД и Израела, на
једној страни, и Ирана, али и водећих (сунитских) арапских држава, на
другој страни. Фрагментирањем муслиманског утицаја и јачањем државе
Израел, САД остварују геополитичку прекомпозицију Блиског истока и
реализују геополитички пројекат „Великог Израела“. За остваривање ових
циљева за америчку „дубоку државу“, веома је важно постизање
свеобухватног споразума са Саудијском Арабијом.
7) Раскид са LGBT, односно „џендер“ идеологијом која доводи до
депопулације, односно смањења броја становника (прије свега,
англосаксонских бијелаца у самим САД).
У тексту Зорана Милошевића, (1959,српски социолог) „Мешање раса“
(портал „Наука и култура“) се наводи да „Према прогнозама демографа
2039.године у САД већину међу радно способним становништвом више
неће чинити белци“.
Такође, у америчкој „дубокој држави“ су одлучили да се принудно
зауставља прилив латиноамеричких миграната на територију САД.
Још је Семјуел Хантингтон (1927-2008, амерички политиколог)
тврдио „да ће мигранти, прије или касније, наметнути своју културу, а то
значи и освојити политичке институције“, као и да ће промјена расне
већине довести до „подјеле САД на два народа, двије културе и два
језика“.
Једном ријечју, процијењено је да би неконтролисан прилив
латиноамеричких миграната, могао утицати на повећање расних и
етничких тензија у САД, чиме би биле приморане да се све више баве
решавањем својих унутрашњих проблема, а то би слабило њихов
глобални утицај.
Шта Србија и Република Српска могу очекивати од Трампа? Ништа
добро. Ево неколико доказа.
1)За вријеме првог Трамповог мандата, 4.септембра 2020.године, у
Вашингтону су потписани посебни споразуми о „Нормализацији
економских односа“, између Србије (Београда) и САД, односно између
Косова (Приштине) и САД. Очито је да су ови споразуми тако
формулисани да је, и за Трампов режим, нелегална и нелегитимна
Republika e Kosovës, трајно и неповратно, независна држава.
Подсјетимо се да је и садашњи државни секретар САД Марко Рубио
(1971, правник и политичар) својевремено изјавио:
„Америчке оружане снаге су биле једне од највећих сила добра током
протеклог вијека. Зауставиле су…зла попут етничког чишћења од стране
Србије на Косову.“?!
Готово је сигурно очекивати да ће се појачавати притисци, и званичника
Трамповог режима, на власти Србије да пристану на убрзање постизања
тзв. свеобухватног споразума са лажном државом Republika e Kosovës.
Као мамац, Трамп ће властима Србије понудити „повољне“ инвестиције у
српску привреду.
2) За америчку „дубоку државу“ су, као што сам већ казао, приоритет
споразуми са арапским свијетом, прије свега са Саудијском Арабијом,
која је главни спонзор исламске БиХ. И из тог разлога произилази да ће
се САД и даље залагати за промјену Дејтонског споразума, који би
засновао унитаризовану, исламску БиХ, без Републике Српске. Зато је
неопходно да њене власти своје наредне државотворне и политичке
потезе пажљиво припремају тек након консултација са руским
руководством.
Искрена подршка студентским протестима у Србији!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Русију!
