ОКИЋЕНУ јелку повезујемо највише са новогодишњим празницима и зимским чаролијама.
Традиција кићења новогодишње јелке датира из предхришћанског периода, а до 7. века је овај обичај већ био раширен код верника током божићних празника.
Неки сматрају да јелка треба да симболише Дрво познања добра и зла у Рајском врту. У Немачкој 16. века се дрвеће китило јавукама, али су временом јабуке замењене лоптицама и куглама.
Такође, протестантском реформом се уводи и обичај кићења јелки свећицама, које данас мењају лампице.
Код нас се овај обичај појављује крајем 19. века. Најпре почиње са католицима, а врло брзо и са православцима. До почетка 20. века се проширио по већим местима, а касније улази и на сеоска имање.
Најчешће се кити пред новогодишње празнике, а за Божић се придружује и традиционални Бадњак.
На врх јелке се најчешће поставља анђео, који има хришћанску позадину, или звезда репатица која представља Витлејемску звезду из приче о рођењу Исуса Христа.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 29, 2022