Прочитај ми чланакПолиција по налогу тужилаштва почела предистрагу и идентификацију учесника из Инстаграм-групе која је преко ноћи угашена. Ђаци растурају дрогу уместо дилера.
МУП Србије је по налогу надлежног тужилаштва почео предистрагу, а полиција интензивно ради на откривању особа са фотографија, као и администратора налога „Дрога Србија“.
Истина, група је угашена, чим је прича стигла до медија, али читава јавност и даље се пита – шта је следеће и може ли горе.
Наиме, вређању наставника, бруталном насиљу над вршњацима, снимању батинања другара и постављање таквих клипова на интернету, придружио се ових дана још један, нови и луђи „изазов“ средњошколаца у нашој земљи. Инстаграм група „Дрога Србија“, на којој је више десетина малолетника поносно поставило „храбре“ фотографије са дрогом у школи, учионици, поред полицијског аута, за трен је прикупила више од 1.000 пратилаца.
Педагози, психолози и социолози сматрају да је закон који се тиче младих превише „мекан“, да даје велика права деци, а смањује њихову одговорност. Дисциплински поступци и снижена оцена из владања ретко имају ефекта, а још није забележено да је неко озбиљно кажњен, или да је родитељ платио казну. Уз то, професори поручују да на улицама нема довољно полицајаца који би „ловили“ криминалце и дилере који врбују децу по школама. А, основа свега је поремећен систем вредности, разорена и ослабљена породица.
Утркивање деце на „Инстаграму“ ко има бољу слику са дрогом, мудар је маркетиншки потез нарко-дилера – каже криминолог Златко Николић. – Они стоје иза групе „Дрога Србије“ и поручују вршњацима ове деце да је дрога у реду, да је то нормално, и забавно. Искористили су магареће године и дечији инат, против родитеља, школе, система.
Кршење закона постала је својеврсна забава младих. Чини се да су са сваким изумом све бруталнији. Да на овај начин само копирају матрицу друштвених вредности коју сервирају „узори“ са малих екрана и друштвених мрежа, сматра психолог Мерица Буј Бјелогрлић, директор београдске ОШ „Олга Петров“:
– Граница за коју помислим да је крајња и да горе не може, опет се помера. Са једне стране, постоји оправдан страх од наркотика у близини школа, јер није тајна да је све више деце конзумира. Држава би морала да се позабави тиме, да полицијске патроле круже око школе. Наш закон по питању младих веома је флексибилан, а казни нема.
Како наша саговорница каже, променила се породица, која је последњих деценија претпрела пораз, а и школа је постала другачија.
– Качења фотографија са дрогом није одраз младалачког бунта, ни пркоса, јер данас су деца постала незаинтересована за све, читају скраћену лектиру, бирају погрешне узоре сервиране са ријалитија, из руку не испуштају мобилне телефоне, па чак ни на екскурзијама више нема оног финог дружења – каже Буј Бјелогрлић.
Да су млади васпитно озбиљно запуштени, тврди Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа у Београду. Каже да у сваком разреду од двоје до четворо ученика конзумира дрогу и ради за дилере.
– Није тајна да је дрога доступна у кругу школа – каже Антић. – А опште је познато да за награду или дрогу, ђаци растурају наркотике уместо дилера. Све се гура под тепих, да се не одбију нови ђаци при упису и не квари углед установе.
ПРОБАО СВАКИ ЧЕТВРТИ
Прошле године је 145 младих у Србији, од 16 до 30 година било на лечењу због зависности од хероина, тродона и метадона.
– Више од 70 одсто младих познаје неког у свом окружењу ко узима дрогу – каже Милан Влаисављевић, директор специјалне болнице болести зависности „Вита“. – После истраживања степена изложености дрогама и незнању, подаци нису оптимистични. Половини испитаника је била понуђена дрога, а четвртина је и пробала. Чак 75 одсто младих неоправдано дели дроге на лаке и тешке, а 40 одсто сматра да се дрога може узимати контролисано. Све то показује да нису довољно информисани о опасностима.
