Прочитај ми чланак

Шта ће споменику Стефану Немањи обезбеђење од 7 милиона

0

У такмичењу “потроши што више пара грађана и прогласи то за тајну”, у великој конкуренцији, споменик Стефану Немањи на Савском тргу испред покојне Железничке станице у Београду - без сумње је при врху табеле. Ваљало би се помучити да се нађе још неки пример споменика чија је цена означена као тајни податак, “са степеном тајности ‘Поверљиво’ и роком чувања до 2023. године. А док чекамо јул 2023. (“обећање, лудом радовање” - сетимо се да је те исте 2018. премијерка Ана Брнабић више пута обећала да ће учинити јавним уговор о концесији Аеродрома “Никола Тесла”, па смо видели како је то прошло) - ето нових издатака за споменик.

Наиме, 11. маја је Музеј града Београда расписао јавну набавку под називом “Услуга физичко-техничког обезбеђење споменика Стефану Немањи”, и то на 10 месеци. Цијена? Права ситница – 7 милиона динара.

Printscreen Nova S

Шта ће споменику обезбеђење? О, и те како му је потребно, бар према условима из конкурсне документације. Онај ко буде добио посао – а то ћемо сазнати 21. маја – треба да предузима “све потребне и прописане мере заштите од свих оштећења скулптуралне композиције посвећене Стефану Немањи”, попут “исписивања графита, ломљења, крађе делова споменика”.

Даље, обезбеђење треба да буде “приправно на инциденте” и спремно “да се у сваком тренутку и у свим условима пружи заштита штићеном објекту”, као и да правовремено издаје упозорења лицу “које својим понашањем или пропуштањем дужне радње може угрозити своју безбедност, безбедност других или изазвати оштећење или уништење штићеног објекта”.

Уједно, обезбеђење споменика мора бити ефикасно “у смислу оспособљености свих непосредних службеника обезбеђења да брзо реагују на дејство или покушај оштећења штићеног објекта, као и предузимање мера за отклањање последица” и у том циљу могу привремено да задрже “лице које је у покушају вршења кривичног дела и тежих прекршаја који се односе на штићени објекат, до доласка надлежних органа”.

То није све – победник набавке, у складу са конкурсном документацијом, мораће да поседује Контролни центар са организованим дежурством током 24 сата, док ће сам споменик својим тијелима непрестано, 24 сата, укључујући викенде и празнике, бранити патрола од минимално два члана обезбеђења, које ће се смењивати на по осам сати.

Но, вратимо се суштини – шта ће споменику 24-часовно обезбеђење, као да је какав високи државни функционер противу кога опозиција оснива мафијашке кланове и прети његовој деци? Ко хоће да убије малог Растка?

Збиља, врло је уносно кад паре грађана дајеш приватницима за послове које по закону већ обављају други државни органи. Нови, сређени Портал јавних набавки обилује оваквим примерима, а тешко да ће обезбеђивање споменика престати након што истекне уговором предвиђених 10 месеци – постаће то сталан извор прихода за оног ко буде побеђивао у надметању.

Јер, шта ће онда да ради комунална милиција? По Закону о комуналној милицији, један од разлога њеног постојања јесте и “заштита животне средине, културних добара, локалних путева, улица и других јавних објеката од значаја за јединицу локалне самоуправе” (члан 10. закона). А овај јавни објекат је од толиког значаја за јединицу локалне самоуправе да је влада Србије још у јулу 2018. (на пет година!) прогласила тајним податке о цени његове израде.

Подсетимо, новинари су се довијали и некако ископали да су само делови споменика који су прошли Царину коштали 9 милиона евра, а да нисмо сазнали колико је коштао рад руског вајара Александра Рукавишњикова, нити колико је новца грађана држава укупно потрошила на споменик висок 28 метара.

У фебруару ове године су ствари постале још луђе, јер је најпре Горан Весић изјавио да вајар Рукавишњиков захтева да цена споменика остане тајна, а онда је сам вајар, током посете Београду, рекао да ни он ни Весић појма немају колико кошта споменик, те да не зна ни да ли је у плусу или у минусу.

Спрдња са јавношћу је комплетирана вајаревим одговором да он има неког сарадника Алана (којег зна и Весић): “Он (Алан) све време нешто компликује, ја се нервирам, он све нешто пише у свеску, различита дуговања, и ја му кажем ‘је л’ можеш ти да сабереш све и да нам кажеш колико смо истрошили средстава’, а он каже ‘не могу, зато што још увек пристижу рачуни. Не знамо колико смо потрошили”.

А да ће Весић и Рукавишњиков наставити овај игроказ са парама грађана, најављено је месец дана касније, у марту, када је обзнањено да ће Рукавишњиков бити задужен за уређење парка на месту садашње марине Дорћол, а што је неким чудним договорним концептом било “углављено” на састанку вајара и беогадске делегације у Москви. Алан није помињан.