Прочитај ми чланак

Шта ће се десити ако Србија забрани увоз „евро 3“ возила?

0

Не дими, добро ради. Као сингерица. И сада треба да оставим овај ауто да бих купио нов, да се ‘укредитим’?, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) београдски таксиста Милан Димитријевић, власник аутомобила „фиат мареа“ са дизел мотором из 2002. године.

Могућа забрана увоза возила са „евро 3“ моторима, који су престали да се производе пре 15 година и данас се сматрају значајним загађивачима животне средине, отворила је питање шта то у пракси значи за власнике тих аутомобила јер је просечна старост возног парка у Србији, по истраживању Саобраћајног факултета у Београду 17 година.

„Уколико се настави неконтролисани увоз старих, истрошених половних возила из западне Европе, ми немамо само проблем у смислу загађења ваздуха већ и са аспекта збрињавања токова отпада“, наводи за РСЕ Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије (ПКС) које је од Министарства за заштиту животне средине тражило ту рестрикцију.

„Евро 3“ стандард у земљама Европске уније ступио је на снагу 2000. године. Хрватска се тој норми прилагодила пре уласка у ЕУ. Босна и Херцеговина „евро 3“ укинула је 2016, као и „евро 4“ прошле године. Северна Македонија пре пет година забранила је увоз возила старијих од 15 година, Црна Гора је крајем 2018. забранила увоз „евро 3“, док се на Косово дозвољава увоз возила до 10 година старости од прве регистрације у саобраћајној дозволи. Албанија је почетком 2019. забранила увоз возила која не испуњавају „евро 5 стандард“ или су старија од 10 година.

Гробље аутомобила

По подацима ПКС, у протеклих пет година у Србију је увезено више од 800.000 возила, од чега је половина са „евро 3“ нормом. Такође, 50 одсто укупног возног парка старије је од 10 година што, како тврде у Удружењу за трговину, доказује да је Србија својеврсно гробље аутомобила.

По проценама сајта Половни аутомобили, највећег портала у држави за оглашавање возила, две трећине увезених аутомобила су са дизел моторима, који на Западу полако нестају са тржишта због веће емисије угљен-диоксида.

„Људи се чешће одлучују за дизеле зато што мање троше. У питању је економска логика. Њихов месечни рачун за гориво је нижи ако имају ауто на дизел уместо бензинца“, каже за РСЕ Бранислав Грковић ПР сајта Половни аутомобили.

Статистика тог сајта показује да се највише траже возила од 1.000 до 2.000 евра, док је више од половине претрага у категорији до 5.000 евра, што у пракси значи да је највише интересената за аутомобиле старије од деценије који спадају у превазиђену технологију „евро 3“ и „евро 4“.

Ови подаци доказују да се, и када су у питању аутомобили, ствари своде на економију јер су платежне могућности грађана Србије ниже него у земљама Европске уније одакле стижу коришћена возила. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна плата у Србији у новембру 2019. била је 479,2 евра.

Таксиста Милан Димитријевић каже да себе још не види у возилу које задовољава европске стандарде.

„Ја бих врло радо нов ауто. Али нема шансе, када погледате наш стандард, реално не могу да одвојим толико“, каже Димитријевић.

Саобраћај је 20 посто загађења

Републичка Агенција за заштиту животне средине израчунала је да саобраћај у Србији у загађењу ваздуха учествује са шест до 20 одсто, у зависности од мерених параметара. Ако би забрана увоза „евро 3“ ступила на снагу то би, осим ограниченог доприноса екологији, за грађане најпре значило мање могућности за куповину јефтиних аутомобила.

Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије наводи да је идеја да се подстакне домаће тржиште ‘половњака’.

„На тај начин продужавамо и животни век тих возила која су већ регистрована у Србији. Не пропагирамо забрану вожње ‘евро 3’ аутомобила, како нам неки спочитавају, нити смо против грађана са ниским платежним могућностима“, каже Малиновић.

Министарства заштите животне средине и трговине, која би могла да буду надлежна за припрему новог прописа, нису се прецизно изјаснила о евентуалном року и детаљима.

Министар: ‘Хоћете ли чист зрак или ‘евро 3′ возила?’

Могућу забрану за возила „евро 3“ најавио је председник Србије Александар Вучић 5. новембра 2019.

„Све смо богатији, што је добро, али имамо све више аутомобила и испарења. Видећемо шта још можемо да урадимо како бисмо заштитили ваздух у нашим градовима“, рекао је, између осталог, Вучић за Радио телевизију Србије.

У јеку велике загађености ваздуха у Србији и расправи о хитним мерама државе, 15. јануара 2020. се о том питању огласио и министар екологије Горан Триван.

„Хоћете ли чист ваздух или да возите са ‘евро 3’ моторима? Хоћете ли ложити своје пећи на употребљена уља, што је канцерогено, и гуме или то неће чинити?“, упитао је грађане Триван.

По подацима Министарства унутрашњих послова (МУП), које објављује Завод за статистику, у Србији је 2018. било два милиона путничких аутомобила, док је укупно регистровано скоро 2,5 милиона друмских превозних средстава. Исте године, показује та статистика, регистровано је само 70 нових хибридних аутомобила и 30 електричних возила која се третирају као еколошка.

Бранислав Грковић, ПР Половних аутомобила, не очекује драматичне промене ако се уведе забрана увоза старих „половњака“.

„Не треба паничити нити очекивати да ће се десити нешто страшно. Аутомобили са ‘еуро 3’ и ‘еуро 4’ моторима ће остати на тржишту. Они ће се и даље појављивати на улицама и у огласима, а једина разлика је што неће бити из увоза“, наводи Грковић.

Уколико држава спроведе најављено унапређење еколошке стратегије, која подразумева и субвенције за куповину возила са ниском емисијом загађења, грађане који возе старе аутомобиле могао би да чека нови трошак.