СРПСКО ОРУЖЈЕ тражено на Блиском истоку, и то оно које се највише троши

08:44 08.07.2019.

Београд -- Фабрике српске војне индустрије све боље послују на Блиском истоку, а више од трећине извезеног наоружања и војне опреме одлази у УАЕ и Саудијску Арабију.

Како наводи портал Балканска безбедносна мрежа (www.балкансец.нет), званични подаци о промету наоружања и војне опреме показују да су у 2017. на првом месту по вредности извоза били УАЕ, на другом Сједињење Државе а на трећем Саудијска Арабија.

Министарство одбране Србије

Укупно 36 одсто продатог наоружања отишло је у Емирате и Саудијску Арабију а Србија је, осим свог оружја, на Блиском истоку продавала и оружје које долази из Хрватске, Мађарске и других суседних земаља.

„Према подацима извештаја о промету наоружања и војне опреме, вредност извоза у УАЕ била је око 138 милиона америчких долара, а у Саудијску Арабију нешто мање од 62 милиона долара. То није укупна вредност извоза у две заливске земље јер је део наоружања и војне опреме из Србије отишао посредно преко фирми регистрованих у САД, Бугарској, Кипру и Словенији“, наводи се.

Тај портал наводи да су наруџбине из УАЕ и Саудијске Арабије повезане са ратовима на Блиском истоку, јер обе државе воде борбе у Јемену па су „гладне“, пре свега муниције.

„Јавна је тајна да се разне фракције у сиријском градјанском рату ослањању на подршку заливских земаља и то се толерише на глобалном плану јер велике паре зарађују највећи извозници оружја попут САД, Русије, Велике Британије и Кине“, додаје се.

Према извештају, Србија је УАЕ доставила вишецевне лансере ракета и стотине минобацача у калибру 82 и 60 милиметара, док је у Саудијску Арабију отишло више хиљада ракета 122 милиметра, затим вишецевни лансери, ручни бацачи, минобацачи али и тешки митраљези, пушкомитраљези и аутоматске пушке.

„Послови у Заливу за сада су перспективни јер ратне потребе подстичу раст тржишта. По структури наоружања и војне опреме види се да се ради о пешадијском и артиљеријском наоружању и муницији које се највише троши и мора да се занавља“, наводи тај портал.

Податке о промету НВО објављује Министарство трговине, туризма и телекомуникација са задршком од око годину и по дана.

У јулу ове године објављен је извештај за 2017. годину.

Због заштите интереса предузећа не наводи се ко је увозник или извозник и о којој се роби прецизно ради.