Прочитај ми чланак

СРПСКИ ЛИНГВИСТА: Српски, хрватски, босански и црногорски су заједнички језик…

0

Професор сматра да се заједнички језик и данас зове "српскохрватски", без претензије да тај назив намеће било коме, и додаје да је за својих 85 година живота говорио исти језик "под пет-шест различитих званичних назива"

Лингвиста Ранко Бугарски изјавио је данас да са лингвистичког аспекта нема никакве сумње да су српски, хрватски, босански и црногорски језик у ствари заједнички језик који је раздвојен из политичких разлога.

„Имамо четири различита језика гледано са политичког и административног становишта, а никако са лингвистичког“, рекао је Бугарски на представљању своје књиге „Говорите ли заједнички“ на Филозофском факултету у Новом Саду.

Навео је да свако може да назива тај заједнички језик како жели, јер како је оценио, није суштина у имену језика, већ је битна свест да говоримо заједнички језик.

„Дакле, оно што је битно јесте свест да говоримо заједнички језик и то је нешто што нам доноси велике предности које се гурају у запећак и не користе се из политичких разлога“, казао је Бугарски и додао да је то суштина Декларације о заједничком језику која је јавности понуђена на потписивање прошле године.

Бугарски је казао да заједнички језик и данас зове „српскохрватски“ без претензије да тај назив намеће било коме, и додао да је за својих 85 година живота говорио исти језик „под пет-шест различитих званичних назива“.

Лингвисткиња Вера Васић казала је да су убедљиви лингвистички аргументи којима се у Декларацији о заједничком језику доказује да је реч о истом језику.

„У избору измедју струке и политичког става, мора се дати предност стручном знању, али се по реакцијама схвата да се многи лингвисти одричу тог принципа“, казала је Вера Васић.

Оценила је да уколико се прихвати да заиста говоримо заједничким језиком, он може довести до помирења, због чега треба радити на подизању степена толеранције и на промоцији предности заједничког језика.

„Садашња четири језика су четири политичка језика. То нису стандардни језици, већ су ти стандарди резултат политике“, навела је Вера Васић.

По њеним речима, политичко раздвајање језика доноси бројне лоше последице, а најдрастичнији примери су такозване две школе под једним кровом.