Прочитај ми чланакТим археолога из Прокупља и Београда открио је значајне археолошке локалитете на територији општине Куршумлија 11 изгубљених градова, једну античку палату, стуб са мистериозним ознакама и многе друге материјалне доказе о прошлости тог краја.
Истраживања које су, у протеклих шест година, спровели археолози из Народног музеја „Топлица“ из Прокупља и музеја из Београда, готово у потпуности мењају историјску слику Куршумлијског краја.
Археолог музеја из Прокупља Јулка Кузмановић Цветковић рекла је агенцији Бета да се до сада мало знало о давној прошлости куршумлијског краја и да је тим стручњака расветлио многе мистерије и дошао до значајних открића.
„Има много ствари које смо разјаснили и боље позиционирали. Издвојила бих занимљив објекат у селу Висока. Судећи по остацима, очиглено се ради о неком античком објекту. Још нисмо сигурни о чему се ради, јер смо ту пронашли стуб са мистериозним ознакама као и надгробне споменике из средњег века“, рекла је Кузмановић Цветковић.
Ово су прва опсежна археолошка истраживања на територији Куршумлије. Прошле године, око Луковске бање, на обронцима Копаоника и на Радан планини откривено је 11 изгубљених градова и једна античка палата.
„У питању је палата, коју је пронашао мештанин Милутин Јакшић. Копајући темеље за шталу, пронашао је остатке огромног објекта, палате. Темељна зона објекта је зидана каменим квадрима, који су дугачки два метра. А, оно што је било занимљиво је доста комада архитектонске пластике од белог мермера. Било је довратника, комада стубова и још много материјалних доказа да се ради о античкој палати“, навела је Јулка Кузмановић Цветковић.
Доктор археолошких наука Народног музеја из Београда Емина Зечевић, сматра да најновија открића археолога у потпуности мењају досадашњу историјску слику подручја куршумлијске општине.
“Имамо сјајне резултате и увелико је та слика измењена. Пронашли смо локалитете који до сада ни на који начин нису били евидентирани. Реч је о локалитетима из свих епоха, од неолита, па до данас. То говори о толико густој насељености овог краја, што до сада нисмо могли ни замислити“, казала је Зечевић.
Она истиче да је нарочито интересантан период под турском окупацијом. До сада се мислило да су те области биле ненасељене. Археолози су сада пронашли материјалне доказе гробља и цркве, који дају потпуно другачију демографску слику, да су ови крајеви били густо насељени српским живљем у то доба.
Такодје, налази из старијих периода, показују исто густу насељеност. Овим крајевима су пролазиле важне комуникације, јер се у куршумлијском крају рударило и трговало.
Археолог Института археолошких наука из Београда Милан Савић рекао је да су вредни, али незаштићени локалитети мета дивљих копача.
„Не само што односе вредне налазе, већ и нарушавају археолошке слојеве, односно стратиграфску слику налазишта, што онемогућава да касније испитамо нека од тих налазишта. Прекопали су Марину кулу надомак Куршумлије, затим римске гробнице у Куршумлијској бањи, и многе друге локалитете“, навео је Савић.
НОВИ ДЕТАЉИ СА СУЂЕЊА У СОЛУНУ 1917. ГОД: Апис ипак "пуцао" на краља Александра! https://t.co/CsDI4ovagE
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 18, 2018
Археолог Јулка Кузмановић Цветковић каже да најновија археолошка истраживања сврставају Куршумлију у градове са најбогатијим археолошким наследјем.
„Археолошко наследје читаве Србије је сјајно, а у Куршумлијској општини изузетно, поготово кад говоримо о подручју око Луковске бање, где су се људи током средњег века, али и античког периода, бавили рударством“, навела је Кузмановић Цветковић.
Куршумлијски археолошки локалитети ускоро ће се наћи на мапи важних археолошких налазишта у Србији, уз помоћ државе и локалне самоправе, када археолози детаљније истраже најзначајније локалитете, који би се могли уврстити у туристичку понуду која превазилази национални значај.
