Најбоља си млада математичарка у Европи, када браниш титулу?

– Последње недеље фебруара идем на такмичење у Румунију, а онда следеће такмичење је у априлу у Украјини и тада заправо браним титулу, јер сам била прва прошле године, а након тога за време летњег распуста имаћемо светско првенство.

Јеси ли се мало уморила од такмичења? Планираш ли да направиш паузу или настављаш истим темпом ?

– Сада сам правила паузу у првом полугодишту. Уморим се само од путовања, јер сам прошле године доста путовала, мало будем код куће, али то ме заправо одмори.

Рекла си једном да медаље више не бројиш, па како се осећаш након што освојиш медаљу?

– Та прва медаља, то је било моје најлепше сећање које имам, онај осећај када се попнем на позорницу и када ми доделе медаљу јесте јако леп осећај, стварно прелеп. Тек после неког времена ја схватим шта сам урадила. У суштини сам срећна, а највише када радим нешто што волим или када урадим неки добар задатак, када се добро пласирам, па још ако неко други није урадио тај задатак, онда је осећај још боље.

Која медаља ти је најдража?

– Најдража ми је са светске Олимпијаде у Румунији 2018. године и тамо сам освојила сребро.

Поред обавеза које имаш у школи, чиме се још бавиш?

– Свирам клавир у слободно време, волим да читам, гледам серије , волим да излазим, не мислим само на математику.

Надавно су гости Еспреса били Павле и Алекса, па је том приликом Павле рекао да када седне у градски бус он размишља о математичким задацима, да ли је то случај и са тобом?

– Ако ме нешто интересује и када се бавим неким проблемом дешава се да баш дуго размишљам о њему и на разним местима ми сину неке идеје. Када сам у аутобусу тада ме занима само да одспавам мало.

Кажу да оно што је Ивана Шпановић у скоку у даљ, то је Јелена Иванчић у математици. Колико се ти слажеш са том компарацијом?

– Ја себе не могу да сагледам уопште. Не размишљам о томе превише, али ми је драго кад неко то каже, јер знам шта Ивана ради, имам прилику да видим. Не обазирем се превише на резултате, већ више на пут до свега тога. Тешко ми је да сагледам себе, можда за једно пет година схватим.

Где видиш себе за пет година?

– Волела бих да студирам на Кемриџу, даље од тога за сада не знам. Ако не буде Кембриџ, онда Принстон у Америци.

Рекла си да размишљаш о задацима понекад, па нам реци да ли постоји неки задатак који ти не умеш да решиш?

– Постоје задаци који су ми јако тешки, али онда дође неки период када ми више нису толико тешки и тако онда напредујем. Раније су постојали задаци који су му били тешки да сам рекла „вау, онај ко реши ово, свака му част“ .

Да ли то зависи од вежбања или од тога како се ти с годинама развијаш као личност?

– Свакако зависи од вежбања, али и од развијања мозга, учења и од тренутка. Зато што, искрено немам у сваком тренутку исте идеје. Некада ми се деси да брзо урадим задатак, а некада не видим решење за неки задатак. Док вежбам задатке развијам се као матемтичар и истовремено док одрастам развијам се као математичар.

Такмичења из математике су прилика да видиш свет. Каква искуства носиш са такмичења? Да ли си стекла нове пријатеље?

– Да, јесам. Тамо је увек доста људи и увек после такмичења причамо о резултатима. Упознала сам доста људи тамо и волела бих да их поново сретнем.

Да ли ћете се срести сада у Румунији на такмичењу?

– Не, они су завршили средњу школу. Један дечко је у Америци, а ако одем тамо волела бих да га видим поново, друга девојка је на Кембриџу сада, па се можда сретнемо.

Кажеш да би волела да студираш у свету, па кад будеш покупила знање да ли би се вратила у Србију или би остала тамо?

– Што да не. Ја мислим да када се неко бави теоријском математиком нпр у Србији имамо добре људе, имамо институт који је добар, те бих и овде могла да радим. Можда се и вратим, ваљда то зависи од тога где ће ми бити боље. Ја волим мој град, свакако.

Имаш ли идоле из твоје струке или су то потпуно другачији људи?

– Да. Сви велики математичари за које сам чула и чије сам радове читала и то ме увек мотивише и инспирише. Идол ми може бити и било који човек који је урадио нешто, неки спортиса или ако је урадио нешто и прошао кроз неки тежак период и издигао се на неки начин, да тако кажем.

Шта ти кажу родитељи, како те они доживљавају?

– Они јесу поносни, али не знам колико су и они свесни свега, драго им је.

Имајући у виду да си „златна девојка , да ли ти сада дечаци више прилазе него раније или те се плаше, имају ли херца да ти се удварају?

– Прилазе ми, али не знам да ли је због тога (освојених медаља) . На тој Олимпијади у Румији на којој сам била су му мушкарци доста прилазили и то је било нешто ненормално, само су сви почели одједном да ми прилазе, али ја их ништа нисам разумела. И раније су му прилазили и математичари и они који то нису, тако да не знам да ли је то због тога што сам освојила злато или не.

Можда је то и због твоје харизме и лепоте ….

– Можда….

Сем математике, који предмет још волиш?

– Сем математике и информатике? Осим тога, ништа. Некако не волим ниједан предмет у школи. Ето, можда српски језик, то ми је занимљиво. Волим да дискутујем о лектирама. Све ово остало је нешто што морам да урадим, није бш да уживаш у томе.

Где те знање из математике може одвести? Има ли неких бенефита од знања из математике

– Па, има. Прво што знање из математике има много примена на пример у информатици, физици, самој математици , инжењерству, финансијама тако да има доста послова са тим знањем. Неки доноси већу зараду, а неки мању и суштини сви су добри. Мени је некако најважније да радим оно што волим, него да будем богата.

Рекла си да имаш жељу да похађаш престижне универзитете, да ли би након тога волела да будеш професор или би волела да радиш као ИТ, инжењер…?

– Волела бих да будем професор, за сад ми је то идеја, да радим истраживања, али не знам, можда се то промени, зависи.