Прочитај ми чланак
Светлана Стајковска из Побожја на Скопској Црној гори за „Слово“ сведочи о успешно окончаном административном поступку за враћање презимена својих предака – Стајковић.
Ведра, шармантна и скромна девојка, Светлана Стајковић (28), изузетног карактера којим се, како кажу, мало ко може похвалити, са осмехом на лицу који потпуно разоружава, открива нам детаље о свом пореклу, повратку породичног презимена који сада поносно краси њено име и личност, као и о својим личним и професионалним циљевима и ангажману у СКПИЦ „Вук Караџић“ у Кучевишту.
„Једноставно, имала сам осећај да Светлана Стајковска нисам ја, да се ради о некој другој особи. Ако бих једном речју дефинисала разлог моје одлуке то би била – припадност. Генерацијама уназад право презиме мојих предака је Стајковић. Нико ме није упутио нити наговорио на овај корак. Сама сам почела да истражујем о своје порекло, да упознајем своје претке и корене и увиђам њихов значај. Временом се у мени сасвим спонтано јавила помисао и родила жеља да повратим своје право презиме Стајковић које су мој деда и прадеда деценијама носили, а које је због околности у не тако давно било промењено у Стајковски. Сваким даном та жеља је бивала све већа и на крају се претворила у потребу и неопходност да се врати презиме које је било наше, презиме које нам је припадало и које нам још увек припада“.
Последњих деценија двадесетог века и за време осамостаљивања многи Срби у Македонији су своја презимена која су завршавала на ић мењали у ски како би лакше добили радно место и боље услове за школовање своје деце. Тиме је овим Србима нанета велика неправда јер није у питању само промена презимена, већ и промена сопственог идентитета. Касније, изменама у Уставу и Охридским споразумом из 2002. године, Срби као и припадници других мањинских етничких заједница у Македонији, добили су статус конститутивне мањинске етничке заједнице и загарантовано право да слободно изражавају свој идентитет, националну припадност, језик, културу, обичаје и вероисповест.
„Треба да будемо оно што заиста јесмо, оно што су били наши преци, да говоримо језиком који су нам пренели и оставили у наслеђе, да се слободно и без страха изјашњавамо као Срби“, додаје Светлана и не крије да је већ дуже времена размишљала о повратку свог презимена, али да је управо сада дошао прави тренутак за тај подухват. Поднела је захтев и покренула поступак значајан за њу, али и њену породицу, рођаке и пријатеље који је неизмерно подржавају и охрабрују.
„Врло је важно вратити право презиме. Неко ће можда негодовати чему промена и шта недостаје садашњем презимену. Међутим, како ћете се звати и презивати, то је одраз вашег идентитета и вашег постојања“, изричита је Светлана Стајковић.
Спаљене и срушене српске куће у селу Матејче резултат су дивљаштва Ослободилачке армије Албанаца који су, маја 2001. године, спровели етничко чишћење на простору Српске Црне Горе
Колико стварно има Срба у Македонији
Срба је све мање и у Македонији. По попису из 1994. године, било је 40.228 Срба од укупно 1,94 милиона становника Македоније. Осам година касније (2002) на попису број Срба пао је на 35.939 од укупно 2,02 милиона становника. Срби су тек уставом из 2002. године, после Охридског споразума, признати као државотворан народ Македоније. Пре три године добили су и свој државни празник Светог Саву, који се обележава сваке године свечаном академијом организованом од стране Српске заједнице у Македонији. У невладиним организацијама Срба у Македонији тврде да у овој земљи живи око 100.000 Срба.
Пример одважности
Светлана Стајковић каже да не познаје друге Србе који су као и она повратили презиме својих предака, иако кажу да их има. Познаје многе, међу којима су и њени рођаци и пријатељи који имају исту жељу и који ће у скорој будућности то сигурно учинити.
„Код нас на Скопској Црној гори и у Македонији уопште, менталитет је такав да неко мора први да се усуди и одважи на неки корак, знате „да повуче ногу“. Тај пример је затим довољан да покрене још два случаја, а та два још толико“, каже Светлана и додаје да своје презиме Стајковић неће мењати када се буде удавала.
Не очекује да ће се подухват повратка презимена њених предака на било кој начин одразити у њеном приватном или професионалном животу и истиче да јој то и није циљ. Поносна је што је Српкиња и што живи у мултиетничкој држави као што је Македонија у којој се слободно може истаћи национално опредељење.
Сматра да сви Срби треба да буду поносни на то што јесу, на свој идентитет, и да никада не забораве своје порекло, корене и језик. Сваки Србин у Македонији као појединац, на свој начин и према својим могућностима треба својим радом и залагањем да допринесе очувању националног идентитета. Додаје да то може да буде и неки мали корак као што је корак за повратак свог породичног презимена на -ић у фамилијама у којима је оно било промењено у –ски, јер Срби имају право на своје презиме као и да се слободно и без страха изјашњавају као Срби. Као лојални грађанин Републике Македоније Светлана поштује разлике, права и слободе припадника других етничких заједница, али тражи да и она буде једнако поштована као Српкиња.
Искрено се нада да ће овим кораком бити добар пример и мотив другима, да ће охрабрити и подстакнути младе генерације да поврате завршетак свог презимена на –ић, јер им оно припада.
Понос
Светлана Стајковић је прошле године уписала мастер студије на Правном факултету у Београду, одсек Пословно-правни модел. Оснивач је и потпредседник невладине организације СКПИЦ „Вук Караџић“ у Кучевишту, запослена у приватној фирми у Скопљу. Ова храбра и динамична Српкиња, поштована и омиљена у друштву, поносно истиче да неће променити своје презиме ни када се буде удала.
