Прочитај ми чланак
(Ало)
Милош Симић (38) из Крагујевца са дипломом доктора медицине вози такси, јер како каже, у „Србији међу шљивама” не може да нађе посао за који се школовао. Са универзитетском дипломом у гепеку, одрађеним стажом и положеном Хипократовом заклетвом, вози муштерије по дванаест сати дневно. Не губи наду да ће једног дана обући бели мантил, а до тада, како каже, нешто мора да се ради и неки хлеб мора да се једе.
Мислио сам да се служба за запошљавање бави запошљавањем људи. Уместо тога попуњавао сам крајње чудне упитнике и постајао део њихове статистике
– То што лекари возе такси, правници лепе плочице, хемичари преподају на бувљацима, а економисти раде по трафикама и то углавном ноћне смене да би преко дана могли да раде нешто друго, једнако неисплативо, велика је државна срамота и симптом озбиљне болести. Да ли је нормално да године напорног рада и учења заврше у гепеку таксија, поред плинске боце и сајле за вучу. Иза мене је шест година студирања, преко 40 положених испита, због којих сам данима и ноћима губио живце – каже Милош за „Ало!”.
Он је покушавао да нађе посао у струци. Најпре је као свеже дипломирани доктор отишао у Националну службу за запошљавање, уверен да је то најбржи начин за запослење. Попуњавао је формуларе, уредно оверавао картон, али од посла није било ништа.
– Људи које возим често ми се жале на болести. Ја им дам дијагнозу која се када се врате од доктора увек испостави као тачна. Много мојих муштерија и нема здравствено осигурање и лекари су им недостижни. Помажем колико могу – каже Милош.
попуњавао сам крајње чудне упитнике и постајао део њихове статистике. Пре две године престао сам да идем тамо, јер нема сврхе. А и нема места за паркирање. Док ја оверавам картон, све време сам у страху да ми „паук” не однесе такси. Кажу да у Србији има милион незапослених. Тврдим да их има двоструко више, јер многи више нису на евиденцији Националне службе због апсурдности – додаје Милош.
Пре таксирања Милош се бавио трговином, држао трафику, бутик, радио на утовару и истовару робе. Саветовали су га искуснији да би посао у струци могао да добије преко неке од политичких партија или ако нађе јаку везу.
Да ли је нормално да године напорног рада и учења заврше у гепеку таксија, поред плинске боце и сајле за вучу? | Фото: Биљана Ненковић
– Цела земља функционише као родовска заједница. Ако сте неком „јаком” род, можда и добијете посао. Одлучим ја у једном тренутку да тако и урадим. Нађем везу и то за једну сеоску амбуланту. Али, имао сам несрећу да је неко други имао јачу везу од мене. Није штос ни да будете члан странке. Морате да будете много, али много активни. Мишљења сам да у партију треба ући из убеђења. Други пут, одлучим да позајмим 5.000 евра и да платим радно место. Али одустао сам, јер је било ризично. Нико није могао да ми гарантује да ће ми бити рад на одређено продужен у стални радни однос – искрен је Милош.
Хтео да реновира амбуланту
– Пре неку годину имао сам нешто новца у штеку и дошао сам на идеју да реновирам сеоску амбуланту у Малим Крчмарима. Ка њој гравитира око две хиљаде људи. Писао сам министарству да желим да средим зграду, а они за узврат да ме запосле. Међутим, одговорено ми је да се нема пара – каже Милош.
Овај доктор медицине не губи наду да ће једног дана заиста радити у ординацији, само се плаши „да му време пролази и да ће остарити док држава води кампању за запошљавање младих”. За податак, да у Србији има шест одсто висококвалификованих стручњака, каже да је и то много. Иако су чекаонице пуне пацијената који сатима чекају да их „доктор не прегледа, већ погледа“ нових радних места нема.
– Незапослени у овој држави су дискриминисани и осуђени на тихо умирање. Имаће свако од нас за саламу, није то проблем. Али остајемо ускраћени за основне цивилизацијске тековине. Од таксирања нема велике вајде. Треба одржавати аутомобил, државу намирити. Од октобра прошле године малтене сам у минусу. У паузама вожње обнављам градиво. Ишчитавам, рецимо патолошку физиологију. За случај да поченем да радим, да будем оперативан. Када бих могао да бирам, најрадије бих специјализирао психијатрију – додаје Милош на крају.
