Pročitaj mi članak

SRBIJO, JA SAM MAKSIM IZ SAD: Majku sam izgubio sa 11 godina! Tražim svog oca

0

Maksim Arsić ima 22 godine, stanuje u Kaliforniji i ide u školu letenja. Poreklo vodi iz Beograda, godinama je u potrazi za svojim biološkim ocem kog nije ni upoznao, a spletom nesrećnih okolnosti ostao je i bez majke, očuha i rođaka sa majčine strane za koje je čuo ili ih je poznavao.

Никога више нема и одлучио је да са другог краја света следи траг који води у три улице расуте по Београду и сећању људи која су са њима отишла у гроб.

Foto: Facebook, Instagram

– Ја сам Србин. Арсић је очухово презиме, јер ја знам само за рођаке са мајчине стране. Не знам како су изгубили контакт, а и за очуха сам мислио да ми је прави тата јер он није знао да ја не знам да ми није биолошки отац, па сам то мислио две године -рекао је Максим.

Потрагу је одлучио да започне уз помоћ својих пријатеља и познаника и на друштвеним мрежама. У међувремену је долазио до неких информација које су се показале непоузданим, а са губитком рођака изгубио је и могућност мајчиних сећања која би му помогла у потрази.

Мајка Снежана Ковачевић (познатија под надимцима Сенди, Нена и Ковач) рођена је 6. октобра 1961. године на Сењаку у Београду. Ишла је у основну школу „Бранко Параћ“ и средњу Правно-биротехничку у Београду. Неко време је радила у „Југолабораторији“. У Калифорнију је отишла на почетку трудноће, па се тако Максим родио у Лос Анђелесу 16. августа 1997. године.

 
 
 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Pozdrav svima! Moje ime je Maksim, rodjen sam 16.avgusta 1997. godine u Los Andjelesu. Moja majka Snežana Kovačević(znana od njene generacije po nadimku „Sendi“) je došla trudna u Kaliforniju na ranom početku trudnoće izgubivši svaki kontakt sa mojim biološkim ocem. Moja majka je rodjena šestog Oktobra 1961.godine na Senjaku u Beogradu, preminula je 2008. godine, bez rodjaka sam izgubio i mogućnost njenih sećanja u pronalaženju oca. Vratili smo se u Beograd 1999. godine, adrese na kojima je ona živela pre mog rodjenja i nakog mog rodjenja su: Senjačka 34, Senjak, Beograd, Vukasovićeva 74, Kanarevo Brdo, Beograd, i Gandijeva Ulica, Novi Beograd. Nakon pisanja svim novinama godinama, bez uspešnog odgovora odlučio sam da sam, uz pomoć prijatelja, poznanika i svih dobrih ljudi podelim svoju priču. Čak i bilo kakva mala informacija je dobro došla! Molim Vas da podelite ovaj post!

@ maksimarsic је поделио/ла објаву дана

– Када сам имао седам година мајка се разболела, па нас је Центар за социјални рад раздвојио, а када је умрла имао сам 11 година, то је било 2008.- каже младић и додаје да су се 1999. године вратили у Београд, када је Максим имао две године.

Оно што сматра да би помогло да дође до некаквих информација јесу адресе на којима је његова мајка Снежана становала пре и после његовог рођења:

Сењачка 34, Сењак, Београд;

Вукасовићева 74, Канарево брдо, Београд

Гандијева улица на Новом Београду.

„Ако пронађем тату реаговаћу смирено. Ја већ дуго тражим по својој прошлости. Доста рођака са мамине стране, њених пријатеља и породице упознао сам током потраге која траје од моје осамнаесте године“, каже младић.

Додаје да би му свака информација била од значаја, па уколико неко зна нешто што би му помогло у потрази може да се јави на његов Фејсбук и Инстаграм профил.